svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
ZAMENIK TUŽIOCA: Da li ste im sutradan nešto ispričali?
SVEDOK „A“: Ništa nisam hteo. Neko im je rekao, oni su radoznali i hteli da
pitaju, ovo, ono.
ZAMENIK TUŽIOCA: I šta im je taj neko rekao?
SVEDOK „A“: Pa da se „tvoj sin zadesio tamo“, pa znači, gde se zadesio.
ZAMENIK TUŽIOCA: Šta su Vam rekli roditelji?
SVEDOK „A“: „Pa što si baš ti, što tebe, lako je njima, došli na ispomoć, oni će
da odu, mi ćemo da živimo ovde, kako sutra da živiš sa tim ljudima“, i tako to.
ZAMENIK TUŽIOCA: Pa kakav je Vaš utisak bio, da li je to okrivljeni Čukarić
uradio zato što je dobio naređenje ili zato što je, kako Vi kažete, bio hrabar pa
išao glavom kroz zid?
PREDSEDNIK VEĆA: Kakav je Vaš utisak, samo lično?
SVEDOK „A“: Ne znam, možda je išao na neki način da se nešto osveti, ne
znam.
ZAMENIK TUŽIOCA: Da se osveti? Kome da se osveti?
SVEDOK „A“: Ne znam. Znam da je njegov najbolji drug poginuo u
Orahovcu.
ZAMENIK TUŽIOCA: I sada ja Vas pitam, zašto ne pitate vođu „šta radiš?“
SVEDOK „A“: Pa nisam ja taj, šta sam ja, jedan običan rezervista koji samo
popunjava sastav, jedna figura i ništa više. Nisam ja ni komandir, niti sam neki
veći po činu da ja njega ispitujem.
ZAMENIK TUŽIOCA: Da li je neko prekorio Tanovića i Čukarića za to što se
desilo u piceriji i pre toga?
SVEDOK „A“: Ne znam. Svako je došao, čudili se, krstili se. Krstili se ko god
je došao.
191