svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li je Vam poznato, da li je postojala auto-patrola
pri policijskoj stanici?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Pri policijskoj stanici, dok nisu počeli
sukobi, postojala je; međutim, posle toga to je vrlo slabo funkcionisalo, znači
po potrebi.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li bilo napada OVK-a na policiju?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Kada?
PREDSEDNIK VEĆA: Od 25-og, 26-og, posle bombardovanja?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: 26-og, u neposrednoj blizini, možda 100-
200 metara oko Suve Reke nije bilo, a već Posebna jedinica gde je bila na terenu,
to ne mogu ništa da potvrdim.
PREDSEDNIK VEĆA: Ko je radio u Dežurnoj službi?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Znam da je radio Zoran Arizanović,
Milovan Gogić i Goran Đokić, a da li je još neko radio ne mogu da se setim.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li se 26. marta 1999. godine nešto značajno
događalio u Suvoj Reci?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Događalo se, i zbog toga sam ja ovde i
došao.Tog 26. marta u jutarnjim satima bio sam u tom pomoćnom objektu i
negde, možda je bilo dvanaest sati ili jedan popodne, to ne mogu da znam, ja
sam izašao iz stanice, pošto sam bio sam i zaključao sam vrata te svoje kancelarije
i hteo da odem do Dežurne službe. Kada sam hteo da uđem u prostorije
Dežurne službe, ispred samih ulaznih vrata moj tada pretpostvljeni starešina
Radojko Repanović, ne mogu baš da se setim kako je rekao, ali dobro znam da
je hteo da me pošalje sa jednom grupom ljudi. U toj grupi ljudi bili su Radovan
Tanović, koji je na žalost sedam dana pred povlačenje poginuo, Slađan Čukarić,
Miroslav Petković i ne znam još ko je tu bio. Oni su bili naoružani automatskim
puškama.
PREDSEDNIK VEĆA: Gde oni stoje?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Oni su stajali tu u neposrednoj blizini,
mi smo se faktički mimoilazili.
131