svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
ja sam je pogledao, ali je nisam razumeo, uplašio sam se i rekao: „Ova je živa“.
Međutim, neko je prišao, ispalio metak i ubio je.
PREDSEDNIK VEĆA: A gde ste Vi, jeste li izašli?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Napolje, izašao sam.
PREDSEDNIK VEĆA: Pa, ko prilazi tu?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ne mogu da se setim tačno. Ne mogu da
se setim tačno ko je prišao i nju ubio, jer sam bio prilično uznemiren.
PREDSEDNIK VEĆA: Ko Vam naređuje da utovarujete te iz picerije?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: To već ne mogu da se setim.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li je to bila naredba ili ste Vi samoinicijativno ušli.
Naredba je bila na Reštanskom putu. Da li se ta naredba odnosila i na ovu
piceriju ili ...?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: I za to se odnosila. Posle izvesnog vremena,
kada smo utovarali te leševe, u jednom momentu je jedan čovek, tog čoveka sam
od ranije znao, taj čovek, po mojoj proceni, bio je starosti 35-40 godina, on je
držao neku agenciju, bio je vozač autobusa, on je otvoreno rekao: „Pobiste mi
celu porodicu, ostavite berem mene“. Ja sam opet izleteo napolje, a neko je
prišao i njega ubio. Tačno ko ga je ubio, ne mogu da se setim. Čovek je već bio
mrtav i tu je bilo dosta krvi. Više nisam mogao tu da utovaram, ostali su još
neki leševi, ja sam otišao ka Autobuskoj stanici, ka zgradi stanice i ne znam ko
je tačno ostao da utovara. Leševi su utovareni i odveženi u pravcu Prizrena.
PREDSEDNIK VEĆA: Ko Vam je rekao da napustite to mesto?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Samoinicijativno sam napustio, više
nisam mogao da izdržim, kada sam video onoliko dece i pogotovo, ’ajde žene,
ali dece, 11- 12 godina, da su ubijena, to više nisam mogao da izdržim.
PREDSEDNIK VEĆA: Je li sa Vama u piceriju ušao i Sreten Janković?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Bio je i on, bio je.
PREDSEDNIK VEĆA: A ovaj Ivica Novković?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Za njega ništa ne mogu sigurno da
kažem.
141