svedočanstva 35

Fahri Musliu
nisam ni čuo o tom događaju uopšte tog dana. Čuo sam posle tri-četiri dana,
mislim da sam već bio u Albaniji tad kad sam čuo.
PREDSEDNIK VEĆA: Nego, ja samo pitam, da li je video na Reštanskom
putu?
SUDSKI TUMAČ EDA RADOMAN-PERKOVIĆ: Ne, nije. Rekao je na
početku: „Ne, nisam, samo sam video Sedata, Bujara i ovih pet tela ispred
kuće.“
PREDSEDNIK VEĆA: Kada ste posmatrali sa prozora i kada ste videli kako
narod ide prema Zanatskom centru, da li ste tom prilikom možda primetili, da
li taj narod neko usmerava? Dakle, da li ih neko od policajaca usmerava ili oni
samoinicijativno beže?
SVEDOK AGRON BERIŠA: Da, video sam policajce kod Autobuske stanice,
a dalje, prema Zanatskom centru, nisam mogao da vidim šta se dešava.
Da, video sam, rekao sam dva-tri policajca, kod Autobuske stanice su bili.
Nije bilo potrebno da oni kažu kuda da idu, oni su samo stajali, drugim rečima,
oni su krenuli suprotno od njih.
PREDSEDNIK VEĆA: Kako se taj dan završio, taj 26. mart?
SVEDOK AGRON BERIŠA: Prosto nismo mogli da verujemo da se ovako
nešto dešava. Bili smo prestravljeni, moja supruga, majka, supruga moga brata,
sve su one plakale, tako da uopšte situacija je bila tužna, jednostavno smo bili
prestravljeni. Strahovali smo, jer svakog trenutka smo očekivali da će neko ući u
našu kuću da to isto uradi i sa nama.
PREDSEDNIK VEĆA: Koliko je to sve trajalo, od momenta kada je počelo,
dakle, od momenta opkoljavanja kuća do momenta kad je video ljude koji
odlaze prema Zanatskom centru?
SVEDOK AGRON BERIŠA: Jako kratko, deset, petnaest minuta. Petnaest
minuta. Posle toga se ništa tu nije dešavalo, osim što su tela gorela i posle su
policajci dolazili da vide šta se sa njima dešava, ništa drugo.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li je neko u tom momentu dirao tela, prilazio?
SVEDOK AGRON BERIŠA: Ne.
480