svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
SVEDOK-OŠTEĆENA ŠURETA BERIŠA: Znam mu glas, jer onog dana
kada je došao kod kuće strica Vesela, on je najviše vikao i uvek mi zvuči, zvuči
taj glas, možda je neko drugi zvao, ali čini mi se da je on vikao najvećim tonom
od svih.
PREDSEDNIK VEĆA: Vi ste detaljno govorili o tome kako je izgledalo u
piceriji, da li se u više navrata ulazilo, pucalo, pa me interesuje, da li se sećate, da
li je neko pregledao tela ubijenih? Da li Vi to znate?
SVEDOK-OŠTEĆENA ŠURETA BERIŠA: Ne, ne. Da, ušli su dvojica, ne
znam ko su bili, dva Srbina, ušli su i redom, jedan je psovao na srpskom, on je
govorio na srpskom, onaj drugi mu je rekao: „’Ajde, što pre treba da očistimo
ovo mesto“, ali nisam videla koji su to ljudi. Samo sam ih slušala, jer sam veoma
dobro poznavala srpski jezik i znam dobro šta su govorili. To su bili oni koji su
izvlačili leševe i prebacivali ih u kamion. Vani je bilo puno ljudi, ali njih dvojicu
sam vrlo dobro čula kako su govorili. Jedan od njih je rekao: „Zašto, šta su kriva
deca i žene?“, a onaj drugi bi rekao: „’Ajde, što pre, jer treba da se očisti ovo
mesto.“
PREDSEDNIK VEĆA: Kada ste govorili o tome ko je sve u tom nekom
momentu preživeo, spominjali ste Hajdina i njegovu ženu. Da li možete da
opišete kako je izgledao Hajdin?
SVEDOK-OŠTEĆENA ŠURETA BERIŠA: Hajdin je bio iza mene i on je bio
živ. Sa njegovom ženom. Digao je glavu i molio nekoga: „Koliko hoćeš novca,
molim te, samo me ostavi živog, jer sam samo ja i moja žena živi od cele moje
porodice.“ Ali, u tom trenutku, znam da je njegova žena, sećam se kada sam
gledala sa strane, samo je skočila visoko i više nijedno od njih ni glasa nije imao,
jer oni su uzeli i novac i dušu i sve.
PREDSEDNIK VEĆA: Na kom položaju je bio on u to vreme? Šta je on radio,
Hajdin?
SVEDOK-OŠTEĆENA ŠURETA BERIŠA: On je bio inženjer.
PREDSEDNIK VEĆA: Kako mu se zvala žena?
SVEDOK-OŠTEĆENA ŠURETA BERIŠA: U trenutku sam zaboravila ime,
ali svi smo je zvali Lika.
401