svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
PREDSEDNIK VEĆA: E, sad, kada ste došli u Prištinu, gde ste odvezli te
leševe?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: U kapelu u Prištini.
PREDSEDNIK VEĆA: Je li neko fotografiše tu?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Pa, fotografiše se.
PREDSEDNIK VEĆA: Znači, skidaju se otisci?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Jeste.
PREDSEDNIK VEĆA: Konstatuje se zapisnički?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Jeste.
PREDSEDNIK VEĆA: Fotografiše se, stavljaju se u vreću i tako ih vi tovarite
u kamion?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: U kamion, jeste. Jeste, stavljaju se brojevi na kesu.
PREDSEDNIK VEĆA: Stavljaju brojeve na kesu?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Mi smo ih uzeli i stavili u kamion.
PREDSEDNIK VEĆA: I, obavila se obdukcija. Koliko je to bilo, otprilike,
koliko ste vi tu čekali?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Pa, možda je bilo dva, tri sata ili četiri sata kada su
završili.
PREDSEDNIK VEĆA: I?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: I, ponovo smo one leševe vratili.
PREDSEDNIK VEĆA: Istog dana?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Istog dana, sve leševe. Za dva-tri dana smo završili
tu obdukciju.
PREDSEDNIK VEĆA: Rekli ste da ste sutradan ponovo vozili leševe?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Jeste.
PREDSEDNIK VEĆA: Koliko ste, otprilike, preneli?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Pa, možda kamion može da primi 20, 30, 40, ali
poslednji dan smo stavili sve, nismo ostavili ništa.
429