svedočanstva 35

Fahri Musliu
kosovskih Albanaca. Postoji 18 albanskih udruženja nestalih osoba, koja su
pored lokalnih aktivnosti u svojim opštinama, u svojim područjima, takođe
udružena u nešto što se zove „Koordinaciono telo udruženja kosovskih
Albanaca porodica nestalih” i vrlo su aktivni u pogledu uske saradnje sa
ICMP-om, kao i sa novoosnovanom parlamentarnom i državnom komisijom
Kosova za traženje nestalih lica, sa UNMIK-om. Isto tako, oni rade dosta
zajedničkih aktivnosti na podizanju javne svesti na Kosovu o ovom problemu,
koji je, po njima, pitanje broj jedan. I posle tog pitanja, sve ostalo bi trebalo
da dođe na red: i povratak i sve ostalo. Pored toga, postoji „Udruženje
kidnapovanih i nestalih lica sa Kosova i Metohije” sa sedištem u Gračanici i sa
regionalnim kancelarijama u Velikoj Hoči i Kosovskoj Mitrovici i postoji isto
tako ogranak u Štrpcu. Mi radimo sa tim udruženjima, podržavamo njihove
aktivnosti, znajući da je ovde specifičnija situacija nego u drugim područjima,
da, konkretno, kosovski Srbi žive u tim enklavama, da je otežano kretanje
i da je vrlo bitno da oni održavaju kontakte sa članovima svojih porodica,
da se na neki način ne osećaju zaboravljenim i zapostavljenim. Takođe, sva
udruženja i kosovskih Albanaca i kosovskih Srba aktivno rade na informisanju
svojih članova o važnosti davanja krvi za DNK analizu i ako se na taj način
pronađe njihov najmiliji, može biti identifikovan. U početku je to bilo vrlo
teško, ipak moramo znati da se ovde konflikt desio 1998/99. godine, rane su
još sveže, kako porodice kažu, i onaj psihološki proces poricanja, negiranja da
su njihovi najmiliji, nažalost, možda ubijeni još je prisutan i kod kosovskih
Srba i kod kosovskih Albanaca. Međutim, već se desilo nekoliko repatrijacija
tela kosovskih Albanaca pronađenih u masovnim grobnicama „Batajnica” i
„Petrovo Selo” i kosovskih Srba koji su pronađeni u masovnim grobnicama na
Kosovu i to je već ono nešto što ljudima negde poseje seme takvog razmišljanja
da je možda, nažalost, neko od njihovih tu, i samim tim su ljudi mnogo
spremniji i da daju uzorke krvi i da negde već javno ili tajno pokušavaju
razmišljati u tom pravcu.
B92: Istraživači zločina u Suvoj Reci navode da je rat, ili rat protiv civila,
u ovom mestu započeo četiri dana pre NATO bombardovanja, kada je
neko od pripadnika OVK-a ubio jednog Srbina. Tada je policija blokirala
ceo grad i počela je pretresanje po kućama. Tada je nekih sedam-osam
Albanaca u Suvoj Reci ubijeno. Sledeća tri dana posle tog ubistva ništa se
nije događalo, osim što svedoci navode podatke o tome kako je prisutan
34