svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
Makedoniji. Lokacija « OVK » je bila u tom trouglu, u selima Studenčanu, a komandno mesto
im je bilo u Opteruši.
Dok je akcija u toku oni odgovaraju za to područje, a kada osvoje taj prostor onda Štab
MUP-a dobije informaciju od načelnika SUP-a jer on prati njihove aktivnosti i angažuje
rezervni sastav ili 87. odred koji će to da obezbedi, a oni da produže dalje.
Izvođenje te akcije nije podrazumevalo ulazak njegove jedinice u grad Suva Reka. Grad Suva
Reka nije bio predviđen naredbom za izvršenje zadatka, bio je pod kontrolom lokalne policije
i rezervnog sastava. Procena je bila da Suvu Reka nije ugrožena, da bi u njoj izvodili akciju. U
gradu je redovna policija radila svoj posao i bila je Teritorijalana odbrana i 87. odred koji je bio
pre rata i za vreme rata. Iz 87. odreda bila je vranjska četa, leskovačka i kruševačka. Rasporedili
su se na pravcu Orahovac – Suva Reka, a baze su im bile u Suvoj Reci u školi.
Kruševačka četa 37. odreda ranije je bila smeštena u hotelu « Balkan» u Suvoj Reci, ali je
morala da izvši dislokaciju i nalazili su se u drugim objektima i po nekim okolnim seima.
Božidar Delić i on imali su još par dana da pogledaju dokumenta. U kasarni su se viđali 22. i
23. marta, s obzirom da je u pitanju zgrada do zgrade, a radi se o zgradi Ministarstva unutrašnjih
poslova kao zasebnog objekta, ali je u krugu kasarne, tako da je komanda Delića nekih 100
metara iznad njegove. Vršili su razmeštanje jedinica, s obzirom da je to bilo najbitnije, da se
spasu ljudi, jer četa 100 – 150 ljudi ako bude na jednom prostoru, a padne jedna bomba, radi se
o katastrofalnim gubicima. Kada su izvršili razmeštanje jedinice, 24. marta 1999. godine, ostao
je i dalje u kasarni sa ljudima koji su radili pozadinske poslove.
Dalje navodi da je njihov zadatak bio da jake terorističke snage za čije snage su imali procenu
od oko 1 000 – 1 500 , na prostoru tj. Na trouglu Prizren – Suva Reka – Orahovac, gde su se
nalazile jedinice UČK 124, 123, 122. raspoređeni na raznim pravcima, te je jednoj bilo sedište
u Retimlju, ispod Orahovca i između Suve Reke, pa je bilo neophodno da krenu da razbijaju te
snage što hitnije, da bi stvorili povoljne uslove i obezbedili komunikaciju, da bi taj prostor bio
čist, i da bi bio zaposednut od lokalne policije.
Imao je zadatak koji je dobio iz Prištine, da sa 3 čete krenu u pravcu Suve Reke, i taj front
je obuhvatao 15 kilometara od levog krila do kraja desnog i sa jednom borbenom grupom iz
549. brigade krene iz pravca Suve Reke, ali ne zahvatajući aktivnosti Suve Reke ili ne zahvatajući
Suvu Reku kao mesto, nego od sela Reštane, Studenačane, dok su druge dve čete otišle sa
njegovim zamenikom Predragom Grujićem i Božidarom Delićem prema Orahovcu. Sa tri čete
je komandovao on a Konjikovac Stojan sa borbenom grupom Vojske Jugoslavije. Sa dve čete
koje su u pravcu Orahovca rukovodi njegov zamenik koji ih vodi, a Božidar Delić sa borbenim
grupama koje on vodi. Došao je Novosadski odred sa jakim brojčanim snagama da bi napravili
polukrućno, takoreći zalomili levim krilom i krenuli prema njemu, dokle njegove jedinice budu
mogle da napreduju i gde se budu susreli. Nisu forsirali akciju iz razloga da ne bi bili demaskirani
zbog bombardovanja, kao i iz razloga što je iza Raštana, selo Studenčane, bila prva odbrana tog
međuprostora prema Orahovcu i prva mogućnost što bi oni ( OVK ) iskoristili da odatle krenu
par kilometara i zauzmu Suvu Reku i prekinu komunikaciju Suva Reka -Prizren.
Dalje navodi da je 24.03.. uveče gledao dnevnik kada je Jeljcin rekao da za par sati počinje
bombardovanje, te optuženi istog momenta naređuje svojim ljudima iz komande odreda,
da izađu, a to se dešava oko 20 časova, kada optuženi, znači 24. iz kasarne poslednji izlazi.
Iz kasarne su otišli, logistika i pozadina tj. Milojevi Nenad, Barić Dragan, te odlaze u jedan
733