svedočanstva 35

Fahri Musliu
Velibora, prekinutog juče zbog isteka vremena određeno za trajanje sudskog
pretresa, ali i zbog toga što je on glasni svedok Tužilaštva.
PREDSEDNIK VEĆA: Da se vratimo na komandira Radojka Repanovića i
kada ste govorili da ste čuli da je uputio neke reči, u smislu naredbe da se ide
i, kako ste rekli, ubijaju ljudi. Da li ste Vi zapamtili koje su to bile reči, koje je
uputio ovde optuženi Repanović?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: To ne mogu da se setim. Ne, ne mogu
uopšte, niti mogu da se setim kako sam ja odbio da izvršim to naređenje.
PREDSEDNIK VEĆA: Ne znate ni Vi šta ste rekli?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Znam samo da nisam hteo da idem, sad
baš tačan odgovor ne znam.
PREDSEDNIK VEĆA: Kada ste bili saslušavani 5. marta 2004. godine, Vi ste
rekli da ste čuli naredbu. Da li ste Vi lično čuli koje je on reči uputio ili niste?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Lično sam čuo, ali ne mogu da se setim
tačnih reči, tačne naredbe.
PREDSEDNIK VEĆA: U daljem saslušanju, 3. maja, Vi kažete: „Ja nisam to
čuo kada je on rekao, ali sam video da idu da ubijaju i on mirno gleda, znači,
utovaruju se mrtvi ljudi, jedni ubijaju, drugi utovaruju, znači čuo sam da je
to naređenje stiglo iz Beograda”. Dajte, malo to prokomentarišite, u jednom
momentu kažete da ste čuli, a već u nastavku izlaganja, kažete „nisam čuo“?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Kažem Vam, ja sam tu njega video i bila je
naredba da se ja pridružim ljudima koji su već krenuli. Znači, tu je bio Tanović,
bio je Čukarić, bio je Miki Petković i ne znam sve još ko je tu bio.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li čujete reči da on govori?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Meni kaže u smislu tom da krenem sa
njima. Znači u tom smislu, nemam šta ja da krijem.
PREDSEDNIK VEĆA: A šta da krenete sa njima, šta da radite?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: E, već to nisam razumeo, ali kada sam
video te ljude, da ti ljudi nose puške, meni je bilo jasno da negde kreću da
ubijaju.
146