svedočanstva 35

Fahri Musliu
zato što je poslušao naređenje komandanta 37. odreda za vršenje krivičnih
dela, ali je optuženi Mitrović odgovoran po komandnoj odgovornosti i zbog
direktnog naređivanja”. „Obrazloženje sudskog Veća da nije utvrđeno da
je optuženi Mitrović izdao bilo kakvo naređenje koje je dovelo do izvršenja
krivičnog dela je neubedljivo, jer se tokom suđenja pokazalo da je bilo zločina
gdegod su boravili pripadnici 37. odreda PJP. Odluka sudskog Veća da oslobodi
komandanta 37. odreda povukla je za sobom i oslobađanje od odgovornosti
pomoćnika komandira policijske stanice, jer je on u istrazi i tokom suđenja bio
odlučan u tome da mu je komandant 37. odreda 26. marta 1999. godine ujutro
ispred policijske stanice naredio da okupi policajce i krene Reštanskim putem
za pripadnicima 37. odreda. Sudsko veće nije dalo ubedljivo obrazloženje zašto
oslobađa optuženog Zorana Petkovića. Ostalo je nejasno šta je presudilo da sud
poveruje tom optuženom da nije bio na mestu ubistva, a ne svedoku Marjanu
Krasnićiju, koji je tvrdio da ga je video kako vozi kamion sa leševima ubijenih
članova porodica Beriša”, tvrdi Nataša Kandić.
U svom saopštenju ona konstatuje da je „Veće bilo blago prema bivšem
inspektoru Državne bezbednosti Miloradu Nišaviću, koji je svoju ličnu osvetu
uklopio u delovanje Posebnih jedinica policije i lokalne policije”, budući da je
„za njega rat na Kosovu bila prilika da se, između ostalog, osveti Berišama, u
čiju kuću je prešla kancelarija misije OEBS-a nakon napuštanja hotela ,Boss’ u
vlasništvu braće Nišavić”, te je kazna od 13 godina neodgovarajuća za krivično
delo koje je počinio policijski službenik Milorad Nišavić.
„Porodice žrtava, koje je policija često i po dva sata držala na graničnom
prelazu Merdare dok ne bi stigla dozvola za njihov prelazak na teritoriju Srbije,
pratile su suđenje u stalnom strahu i pod pritiskom svoje sredine zbog toga što
učestvuju u suđenjima u Srbiji, ali i sa ličnim osećanjem obaveze da duguju
žrtvama da se utvrdi i čuje istina. Porodice žrtava, preživela Šureta Beriša i drugi
albanski svedoci sa Kosova, časno su svedočili, pomogli da se čuje istina o tome
šta se dogodilo u Suvoj Reci. To je sada javno znanje. Za razliku od njih, svedoci
Srbi iz Suve Reke i Prizrena sebe i celu srpsku zajednicu oslikali su kao neljude”,
zaključuje Nataša Kandić.
688