svedočanstva 35

Fahri Musliu
PREDSEDNIK VEĆA: Ispričajte da li je bilo pucanja iz tih kuća? Da li je neko
dejstvovao na vas?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ne. Tu niko nije pucao na nas.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li je iz tih kuća Beriša neko pucao na vas?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Na nas niko nije pucao, nije bio ispunjen
nijedan uslov za upotrebu vatrenog oružja, nemam šta da krijem.
PREDSEDNIK VEĆA: Jeste li jedan leš pokupili ili ste više?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Više njih je bilo.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li nekog prepoznajete? Da li su to stariji ljudi,
mlađi?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ne, nikog. To su ipak mlađi ljudi, neki
su imali 45-50 godina.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li je bila neka ženska osoba među njima?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ne mogu da se setim.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste prilazili tom Zanatskom centru?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Kada sam ja te leševe utovarao i kada smo
se okrenuli, došli smo do zgrade stanice, otišli dole ka benzinskoj pumpi da
utovaramo, pošto sam čuo, ne znam od koga, da ima još leševa da se utovara.
Onda sam video da su bili ljudi u jednom lokalu, po mojoj proceni, tridesetak
kvadrata veličine.
PREDSEDNIK VEĆA: Koji je to lokal?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Mislim da je bila picerija.
PREDSEDNIK VEĆA: Ko Vam je rekao da tu ima još leševa?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Tačno ne mogu da setim od kojih kolega
sam čuo. Čuo sam u stanici ili ispred stanice da ima još leševa.
PREDSEDNIK VEĆA: Onda dolazite do...?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Dolazim do te picerije, koja je udaljena
možda deset do petnaest metara od ulice Cara Dušana. Tu vidim ljude koji su
138