svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
toga, ona je to ispričala svojoj majci i onda je došla i njena majka. Toj devojčici
sam rekao da mi se ne približava jer će je oni videti. Ona je rekla da se neće
približavati i pitala me je kako mi je. Zahvalio sam joj i rekao da vidi i sama kako
sam, ali dobro je. One su uzele dečiju odeću koja se sušila na žici i otišle su do
kuće Nezira Gašija i rekla je jednom meštaninu sela, Ahmetu Bitićiju da je jedan
ranjen kod bunara u njihovom dvorištu.
Dan pedeseti
6. decembar 2007.
Saslušanje svedoka Aljija ĐOGAJA
PREDSEDNIK VEĆA: Nemojte da Vam ja postavljam pitanja, znači,
ispričajte nam, da li ste radili, da li ste bili na poslovima grobara, da li ste bili na
otkopavanju nekih grobnica.
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Pre rata sam bio čistač, pa, posle, za vreme rata
su odvojili jednu ekipu da radi sa leševima. Ja sam najviše radio u kapeli, u
Prizrenu.
PREDSEDNIK VEĆA: Predmet našeg trenutnog interesovanja je ovaj događaj
koji se dogodio u Suvoj Reci, vezano za stradanje porodice Beriša. Da li znate
Vi nešto o tome?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Za taj slučaj ja ne znam, jer sam ja radio u Prizrenu
i samo za okolinu Prizrena ja znam.
PREDSEDNIK VEĆA: Da li Vam je nešto poznato, vezano za iskopavanje tela
iz nekih grobnica?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Kada smo mi bili, terali su nas noću da radimo, tamo
prema Ljubiždu, to je jedno mesto gde je bilo strelište, vadili smo iz grobnice sa
bagerom leševe.
PREDSEDNIK VEĆA: Kada je to bilo? Je li se sećate, kog meseca je to bilo?
SVEDOK ALJI ĐOGAJ: Početkom aprila, tu negde, ne znam baš da kažem
datum.
417