svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
mu je rekao da « Čegar 3 », njegov pomoćnik Milojević Nenad je crveno i da je smešten u
bolnicu. Na vezi se javio i Božidar Delić, koji je s obzirom da mu je bilo bliže otišao odmah na
lice mesta, dok je optuženi ostao iz bezbednosnih razloga, s obzirom da je bila noć.
Pri kraju dana 25- tog video se sa Konjikovac Stojanom, u vinogradima, i porazgovarali su
o akciji te planirali za sutrašnji dan, da se izvrše jači pritisak sa krila.
U jutarnjim satima 26.03. a nakon jutarnjeg sazivanja, optuženi oko 8,00 – 8,30 časova
kreće za Prizren, a što je javio i Deliću rekavši mu da ide u « Šaru », s obzirom da je preko radio
veze Prizren bio « Šara ». Navedeno mu je rekao iz dva razloga, prvi je da bi znao gde je, a drugi
je da ne forsira nešto, jer možda ne može u datom momentu da se uključi dovoljno. Isto su znali
Konjikovac Stojan, Siketić, kao i komandir četa.
Objašnjava da je sa svojim vozilom belim džipom « Nisan patrol » i vozačem Stojanović
Ljubišom i pratiocem Obradović Goranom, stigao u kasarnu oko 9,00 časova gde je uviđaj bio
pri kraju. Tom prilikom je vieo krim – tehničara iz SUP-a Prizren, Vukobrad Miloša i direktora
Komunalnog preduzeća Jovu Vujačuća, te je porazgovarao sa njima. Video je iza zgrade kako
je granata, udarila direktno kroz sredinu zgrade. Neko vreme se tu zadržao, a odatle su otišli
da vide Milojević Nenada u bolnici, koja je bila na drugom kraju, te su prolazili kroz sam grad
Prizren. Sa vozačem Stojanović Ljubišom otišao je kod Milojević Nenada koji se nalazio u jednoj
sobi na spratu i bio izgubljen, zapaljen, zavijene ruke, kosa izgorela, oprljena, lice pocrvenelo
od opekotina. Tada su popričali o tome šta se dogodilo, a isti mu je svesno govorio, te se malo
pravdao, jer zna da nisu smeli u to vreme da budu u objektu. U bolnici provodi izvesno vreme,
s obzirom da se postavilo pitanje transporta u Niš ili na VMA, za teže slučajeve helikopterom, te
je oko toga bio problem, pa su se duže vreme zadržali do oko deset, jedanaest, dvanaest časova.
Razgovarao je sa lekarom i nudio pomoć oko organizacije, zbrinjavanja, navodeći da odred
ima lekra, ali lekar mu je rekao da će oni to da preuzmu i da će izvršiti selekciju bolesnika po
težini, s obzirom da su se bojali za Milojević Nenada da ne dobije trovanje od opekotina na licu.
Transport je obavljen sa stadiona u kasarni, koji je udaljen od bombardovanog objekta 500-
700 metara, a s obzirom ko će gde, da se dobije dozvola, koji ranjenici da idu za Beograd, da se
odredi koji su lakši ili koji ne treba da idu za VMA, te su doktori Milojevića odveli za Niš.
Sa Ljubišom Stojanovićem i Obradović Goranom došao je do kasarne, i to do jednog
međuprostora odakle su posmatrali transport.
Nije prilazio do samog helikoptera, bio je na 100 – 200 metara udaljen od helikoptera.
Dalje navodi da je nakon transporta otišao u SUP Prizren koji je bio izmešten u gradu u
jednom prizemlju neke zgrade, misli da je bila stambena zgrada preko puta hotela « Teranda ».
Na putu do SUP-a susreće Janković Žiku koji je bio zamenik direktora u preduzeću «Kosovo
vino», koji ga poziva u njegove prostorije koje su se nalazile u zgradi preko puta hotela
«Teranda», tu se zadržao najviše do pola sata. Odatle odlazi u SUP Prizren, gde vidi ceo sastav
SUP-a Prizren, Vojinović Miloša, načelnika SUP-a, Đuričić Miodraga, načelnika policije, te su
sa njima razgovarali, a ovi su se kao i ljutili, jer da nisu ljudi optuženoga otišli u kasarnu njihov
pripadnik ne bi poginuo, s obzirom da ne bi bio u toj kancelariji, nego u dežurnoj službi, kojoj
nije falilo ništa. Tom prilikom video je Vazura Nikolu i Perić Dobrivoja, a nakon toga odlazi u
drugi deo njegove komande. Napred navedeno se dešava oko 12,00 – 13,00 časova.
Odatle odlazi u Komunalno preduzeće «Higijena» gde je bio smešten deo njegove komande,
njegov pomoćnik za analitiku Zoran Ilić, «Čegar 4» i pomoćnik za zakonitost «Čegar 5» i još
jedan ili dva policajca. Zadržao se izvesno vreme, sat ili malo više i krenuo oko 15 časova prema
735