svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
Svedok Tripković kaže da je sutradan njegova grupa otišla u selo Movljane,
gde su pokupili jedan leš u uniformi OVK. Njemu je poznato da je korišćen
jedan bager za kopanje raka u koje su sahranjivani leševi, a bager je vozio
Krunislav Kazić. Posle Movljana, kako kaže, grupa je išla u Reštane i tu su
pokupili tri- četiri leša. On zna da je u Suvoj Reci bila locirana policija iz Srbije
koja je došla kao ispomoć i kaže da su oni nosili braon i zelenkaste uniforme.
Za ubistvo porodice Beriša saznao je iz priča, pet-šest dana nakon ubistva,
a čuo je i da se ono dogodilo u Zanatskom centru. Kaže da je poznavao Jašara
Berišu i čuo da je ubijen, ali nije čuo ko ga je ubio.
Svedok kaže da je stanovao kod hotela „Kristal“, na oko 500- 600 metara od
policijske stanice, i tu su skladištili robu koju su, po naredbi dr Bobana, uzimali
iz albanskih lokala da ne bi bila opljačkana ili uništena od bombardovanja.
Dan dvadest sedmi
3. april 2007.
Saslušanje svedoka PETKOVIĆA i TRAJKOVIĆA
Nedeljko PETKOVIĆ:
PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Petkoviću, interesuje nas ovde slučaj Suva
Reka, stradanje porodice Beriša. Ispričajte nam sve o tom događaju što Vi znate.
Da li Vi ostajete kod ovog iskaza koji ste dali u prethodnom postupku, kod
istražnog?
SVEDOK NEDELJKO PETKOVIĆ: Pa, će kažem ono što sam video. Pa bilo
sabajle, nije baš sabajle, jedanaest, pola dvanaest, i došao Boban predsednik i
on iz Rečane, ne znam ja njega, kako se zvaše, i čini, kaže ’ajd da se isprazni
treba neke meso, nešto da se istovara. Ja sam jeo ljeba i sam se digao od sofre i
ovaj sa kola, bila, „Niva Lada“ ili „kec“, ne mogu da se znam. I kad sam otišao
tamo, ja sam ’teo da se vratim, sam povraćao i Boban mi posle kaže „nemoj da
se vratiš“, kaže „nemoj i tebe tako“. Kažem, „zašto bre?“, i me psuva, „zašto“,
kažem, „ti me psuvaš?“, i kad sam video tamo, kad sam uleteo unutra, ima šta da
vidim. I posle sam, drž-nedaj, morali da tovarimo to što se radilo, i posle čekaj,
a prethodno sam video Cecita.
263