svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
OPT. RADOJKO REPANOVIĆ: Da li sam ja naredio ubijanje civila i
utovarivanje leševa?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ti odlično znaš kao starešina kako je
to bilo. Odlično znaš kako je i šta je bilo, kada sam izlazio iz tog pomoćnog
objekta, ti si bio onde ispred ulaza u zgradu stanice i lepo su tu bili, lepo znam
ko je bio tu, znači bio je Tanović, Čukarić, Miki Petković, za druge ne mogu da
se setim tačno, kako si mi rekao, terao si me da krenem sa njima u neku akciju,
međutim ja sam se setio da je to neko ubijanje i ja sam to odbio da uradim.
OPT. RADOJKO REPANOVIĆ: Da li si ti čuo reč ubijanje od mene?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: To nisam čuo.
OPT. RADOJKO REPANOVIĆ: To je dovoljno.
PREDSEDNIK VEĆA: Pa kako, sad ste rekli da ste čuli?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ne mogu da se tačno setim za tu naredbu,
kako i šta je rečeno. Međutim, ja sam shvatio da treba da se krene u neko
ubijanje.
OPT. RADOJKO REPANOVIĆ: To je tvoj zaključak?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Pazi, ako si kao starešina računao da sam
odbio naređenje, prema meni su trebale da se preduzmu mere, a koje si mere
preduzeo prema meni?
OPT. RADOJKO REPANOVIĆ: Zato što nisi ni odbio naređenje, niti je bilo
naređenja. Da je bilo naređenja, sigurno bih preduzeo mere.
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Pazi, znaš odlično kako je bilo, nemam
nikakvog razloga ovde da lažem.
PREDSEDNIK VEĆA: Kažite ponovo kako je bilo?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Gledam ja njega lepo u oči.
OPT. RADOJKO REPANOVIĆ: To možeš da gledaš, to mi je poznato.
PREDSEDNIK VEĆA: Ponovite: u kom momentu ga Vi vidite u dvorištu?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: U momentu kada sam izašao iz pomoćnog
objekta. Rekao sam već, ne mogu da se setim tačno te naredbe, ali ljudi su
krenuli u neku akciju i onda posle nepunih pet minuta ubijen je pritvorenik, a
posle pet minuta tamo je krenulo to ubijanje.
153