svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
počinjeni oko Suve Reke, u okolini, dakle, želeo bih da govorim o slučaju koji
se desio 25. marta, u selu Trnje, gde je ubijeno trideset četvoro civila i narod je
proteran, a njihova imovina je spaljena.
Želeo bih da govorim i o slučaju u selu Lešan, gde je 28. marta, policija
počinila zločin, kada je ubijeno 10 civila, a narod koji je ostao, primorao da stoji
ispred škole, znači, u dvorištu škole i tu su razdvojene žene od staraca. Zatim su
silom proterani za Albaniju.
Hoću da govorim i o slučaju sela Sopinje, gde su 2. aprila, policijske snage
takođe počinile zločin, kada je ubijeno 30 civila, a narod je, takođe, proteran i
primorani da krene put Albanije.
Želeo bih da govorim o slučaju koji se desio 17. aprila, u selu Dragačin,
gde su 10 staraca, govorim o civilima, bačeni u bunar, a preko njih je bacano
kamenje.
Hoću, da govorim i o slučaju u selu Bukoš, gde se 5. maja, desio veliki
masakr, kada je ubijeno 32 civila.
Hoću da govorim i o slučaju u selu Belanica, kada je 31. marta i 1. aprila
narod proteran, znači, primorani su da krenu put Albanije. Svi ovi zločini su
se desili na koordinirani način od strane tadašnjih srpskih snaga. Ovo je sada
moje svedočenje, znači, zbog toga nisam želeo da pričam samo o 26. martu i
ovo je svedočenje koje sam, znači, to je moja izjava koju sam dao i u Haškom
tribunalu u Hagu.
Takođe, posle ulaska NATO snaga na Kosovo, pošto mi nismo znali gde se
nalaze naši članovi porodica, počeli smo da tražimo grobove, grobnice u Suvoj
Reci i novi grobovi su bili u Suvoj Reci. Sad govorim o masovnim grobnicama.
Tri su bile u Suvoj Reci i jedna u Širokom. U grobnici u naselju Beriša bilo je
34 groba. Na Pećanskom putu bilo je 36, a na grobnici u naselju Kuče bilo je 52
grobna mesta. U Širokom bilo je 10. Mi, kao članovi porodice, na početku smo,
kada smo počeli, znači, naši ljudi da se vraćaju iz Albanije, nekako spontano
smo počeli da otvaramo grobove, da bi izvršili identifikaciju, da bi videli ko je
u tim grobovima.
Pošto nismo imali nikakve informacije, pošto nije bilo nikakvih pisanih
tragova o tim grobovima, uzimajući u obzir da će otvaranjem tih grobnica na
spontani način doći do brisanja tragova, mi smo oformili jedan savet naših
porodica, gde smo kontaktirali KFOR, UNMIK i tražili smo da oni traže, da
oni započnu i da nadgledaju, i da obezbede mesto, jer smo imali i u prošlosti
dosta iskustava, dešavalo se da u tim mestima bude i eksplozivnih naprava. Tako
da su oni počeli njihov posao, počeli su da rade, tri, četiri dana su radili, sve dok
365