svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
godine na teritoriji KiM u gradu Suva Reka, boravila američka misija „Kejdom“, te da li se
ista transformisala u oganizaciju OEBS-a tačno kada u navedenom periodu , kao i da li je isto
osoblje koje je radilo u američkoj misiji automatski nastavilo rad u misiji OEBS, imajući u vidu
da je sud od OEBS-a u dva navrata dobio dopise i to dana 25.10.2007. godine i 09.05.2008.
godine, u kojima su naveli podatke kojima oni raspolažu., a odnose se na njihovu misiju kao
i na misiju KEJDOM.
-da se od Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugaslaviju u Hagu pribavi
projektil označen kao dokaz NF5/BA i radiografijski snimak na kome bi bio identifikovan
projektil koji je naveden i izveštaju o obdukciji dokazni broj SCG/28/SR, s obzirom da je sud
dana 06.11.2008. godine, poslao navedeni dopis , a potom i urgirao isti, međutim nije dobijen
nikakav odgovor do završetka ovog krivičnog postupka. (Glavni pretres od 03.03.2009. godine)
-opt. Mitrović Radoslav je predložio da se sasluša svedok Sreten Lukić, ali je sud ovaj
predlog odbio , međutim naknadno je stupio u konakt sa braniocem Sretena Lukića, koji je
pismenim putem obavestio sud dana 09.03.2009. godine da je Sreten Lukić izjavio da nije u
mogućnosti da svedoči pred ovim sudoma iz razloga što je u toku žalbeni postupak u predmetu
pred Tribunalom u Hagu gde je osuđen na kaznu zatvora. (Glavni pretres od 06.04.2009.
godine).
Netačna je teza zamenika tužioca za ratne zločine u završnoj reči da se iz iskaza
svedoka „A“ i opt. Jovanović Nenada utvrđuje da je Mitrović Radoslav bio u Suvoj Reci na dan
26. marta oko podneva, najpre u dvorištu policijske zgrade , a potom je ušao u zgradu i otišao
kod komandira.
Međutim svedok „A“ u svim svojim iskazima decidirano navodi da kritičnom prilikom
se on nalazi na trotoaru ispred policijske stanice kada im Mitrović Radoslav, koga on naziva
„Čegar 1“ prilazi i obraća se Jovanović Nenadu, odnosno svedok nikada nije izjavio da je
„Čegar 1“ tog kritičnog dana ušao je u dvorište, a potom i u zgradu policijske stanice kod
komandira.
Takođe i opt. Jovanović Nenad u svojoj odbrani navodi da kada je došao ispred stanice
na trotoar približava jedan plavi „Land Rover“ i parkira se na samoj raskrsnici tih puteva za
Reštane i prepoznaje gospodina Mitrovića koji izlazi iz vozila i polazi prema njemu. Kada
mu je Mitrović prišao, optuženi je krenuo da ga pozdravi, par koraka, pozdravlja ga, međutim
u tom trenutku Mitrović ga je prekinuo i počeo odjednom na njega da viče izgovarajući „šta je
ova gužva ovde, šta se ovde radi“. U tom trenutku kada je Mitrović to sve izgovorio , odjednom
se okreće, ulazi u vozilo, isto je okrenuo i produžio ka Prizrenu.
S obzirom na napred navedene iskaze svedoka „A“ i opt. Jovanović Nenada, sud je odbacio
teze zamenika tužioca za ratne zločine kao neosnovane i netačne.
Sud nije prihvatio tezu zamenika tužioca za ratne zločine da svedok Siketić Zoran
opisuje kako su pripadnici njegove čete došli do policijske stanice u Suvoj Reci i kako su odatle
išli peške i razvili se u strelce i pretresli objekte i da iz ovakvog opisa proizilazi da se upravo
radi o događaju od 26. marta 1999. godine, te da je naredba za učešće u ovom napadu izdata
upravo od strane opt. Mitrovića. Ovo iz razloga što svedok Zoran Siketić saslušan na glavnom
pretresu dana 06.02.2008. godine, opisujući napred navedenu situaciju izričito navodi da je to
bilo 25. marta, a nakon 25. , tj. njihovog odlaska na položaj nijedan deo njegove jedinice nije
se vraćao ka Suvoj Reci, a koji iskaz je sud u potpunosti prihvatio.
847