svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
Jankovićem utovarao sam leševe. Međutim, Ivica Novković išao je s nama
formalno, on nije hteo da utovara leševe, a još manje je ubijao.
PREDSEDNIK VEĆA: Koji ste prvi leš utovarili? Gde se nalazio taj leš?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ispred kuće. Ispred te kuće Beriša. Posle,
u novinama sam pročitao da je to kuća Beriša, utovarao sam ih ne znam tačno
koliko.
PREDSEDNIK VEĆA: Kako je izgledao taj leš koji ste prvi utovarili, je li je to
bio muškarac, ženska osoba?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Da Vam kažem, pretežno su bile žene i
deca.
PREDSEDNIK VEĆA: Kako je izgledao taj prvi leš, je li je bio u uniformi
ili...?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ne, civili. Svi ljudi su bili u civilu, nijedan
nije bio u uniformi.
PREDSEDNIK VEĆA: Šta se dešava sa ovom grupom, koja, kažete, ide napred
da ubija?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ta grupa ide za njima, za tim narodom
koji je bežao.
PREDSEDNIK VEĆA: Znači, oni su ispred, a Vi iza skupljate?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ljudi idu ispred, ovi ljudi koji su pucali u
njih idu iza njih, a posle minut-dva krećemo mi sa kamionom na utovar leševa
koji su bili ovde, ispred kuće.
PREDSEDNIK VEĆA: Koliko ste leševa utovarili?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ne mogu da se tačno setim broja leševa,
koliko je utovareno na tom Reštanskom putu. Onda sam čuo pucnjeve, po
mojoj proceni, iz pravca društvenog preduzeća „Metohija vino“ i u jednom
trenutku čula se detonacija ručne bombe.
PREDSEDNIK VEĆA: Ko je bacio bombu?
SVEDOK VELIBOR VELJKOVIĆ: Ljudi koji su ubijali albanske civile. Kada
se vraćamo ka zgradi stanice, i dalje čujem pucnje.
137