svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
PREDSEDNIK VEĆA: A kada ste prvi put čuli da je stradalo toliko ljudi,
žena, dece...?
OPT. NENAD JOVANOVIĆ: Ja prvi put čujem kada smo se iselili, ja sam se
privremeno smestio u Lazarevac. Došao sam sa terena i u dvorište pozvala me
supruga i kaže: „Nenade, dođi, nešto pričaju za Suvu Reku“, a to je bilo suđenje
Slobodanu Miloševiću, i tu sam prvi put čuo šta se stvarno desilo u tom Tržnom
centru.
PREDSEDNIK VEĆA: Koliko je to prošlo kada ste prvi put čuli?
OPT. NENAD JOVANOVIĆ: Recimo da je bilo 2002. godine.
PREDSEDNIK VEĆA: A živeli ste sve vreme u Suvoj Reci?
OPT. NENAD JOVANOVIĆ: U Suvoj Reci živeo sam do 10. juna 1999.
PREDSEDNIK VEĆA: I do 10. juna ni od koga niste čuli da su stradale tolike
porodice?!
OPT. NENAD JOVANOVIĆ: Ne, ne. Niko ništa nije znao. Mi smo gledali
samo da se izvuče živa glava, to je krenula rulja, ne zna se ni ko ide, ni ko ostaje.
Ko je razmišljao šta je i kako, svakim danom desilo se nešto novo, to što je bilo,
to se zaboravi, i ne obraća se pažnja. Gleda se šta će da se desi sutradan.
ČLAN VEĆA SUDIJA VESKO KRSTAJIĆ: Gospodin Mitrović nam kaže da
on tog dana uopšte nije bio u Suvoj Reci, bio je ceo dan u Prizrenu, i ne samo
to, već kaže da uopšte nije vozio to vozilo, i da je u Suvoj Reci bio dva dana
kasnije, 28. marta?
OPT. NENAD JOVANOVIĆ: Ja ostajem pri svom tvrđenju, ja sam poznavao.
Znači, ja sam rekao, prepoznao sam njega, ne znam šta on tvrdi, on može da
tvrdi šta hoće, ja znam da je to tako bilo.
ADV. DRAGOLJUB TODOROVIĆ: Da li je on čuo da je bilo reči da je misija
OEBS-a u nekoj zgradi na Reštanskom putu ostavila neke lokatore?
OPT. NENAD JOVANOVIĆ: To sam čuo iz razgovora, tu po stanici. Pričali
su da su neki ljudi išli tamo u pretres i da su pronašli neke lokatore i da je to
predato pripadnicima Državne bezbednosti.
ADV. DRAGOLJUB TODOROVIĆ: Da li zna u kojoj zgradi?
OPT. NENAD JOVANOVIĆ: To je bilo gde je bio smešten OEBS, na
83