svedočanstva 35

Masakr u Suvoj Reci - mart 1999.
PREDSEDNIK VEĆA: Sada ja samo da se nadovežem, kažete to se čuje, a
kako se onda nije čulo za ovo? Znači, ja Vas pitam: ako se to čulo, kažete, kako
se nije čulo za stradanje porodice Beriša? To je masovno bilo ubistvo.
SVEDOK STANIMIR RADIĆ: Apsolutno ništa nismo znali, odgovorno
tvrdim, do kada smo došli ovde, Batajnica.
PREDSEDNIK VEĆA: Ja Vas samo pitam, kako se za ovo nije čulo?
SVEDOK STANIMIR RADIĆ: Kako da ne čujem kada je njegov brat stanovao
sprat do mene, išao sam mu i na sahranu.
ZAMENIK TUŽIOCA: Da li je policija nešto preduzela nakon što je ubijen
Lazić?
SVEDOK STANIMIR RADIĆ: Ja to ne znam, mene to pitate?
ZAMENIK TUŽIOCA: Znate zašto Vas pitam? Zato što na tim jutarnjim
kolegijumima imate i čoveka iz policije, a Vi pričate o bezbednosti u Suvoj
Reci.
PREDSEDNIK VEĆA: Ne možete tako, molim Vas, konkretno kažite, koji
period, kada mislite, kada je bio kolegijum. I juče ste isto imali takvu neku
upadicu, shvatite ovo kao opomenu.
ZAMENIK TUŽIOCA: Da li ste Vi zadovoljni odgovorom koji Vam je dao,
kada ste ga pitali konkretno deset puta imena i prezimena.
PREDSEDNIK VEĆA: Šta bi trebalo uraditi sa svedokom da bi Vi bili
zadovoljni odgovorom?
ZAMENIK TUŽIOCA: Pitam ko su ti ljudi.
PREDSEDNIK VEĆA: Ovo je poslednji put da Vas opominjem.
ZAMENIK TUŽIOCA: Koliko ljudi je tu prisutno na kolegijumu?
SVEDOK STANIMIR RADIĆ: Po potrebi i kako kad.
ZAMENIK TUŽIOCA: Šta radi predsednik Opštine u Suvoj Reci kada počinje
bombardovanje, šta radite 25. marta 1999. godine?
SVEDOK STANIMIR RADIĆ: Razmatramo situaciju.
339