svedočanstva 35

Fahri Musliu
Hamdi Beriša, zvani Duši, bio je rođak njenog muža i bio je tehničar u ambulanti u Suvoj
Reci, a njegova žena je bila medicinska sestra i radila je takođe u navedenoj ambulanti, zvala se
Fatima. Pre ulaska u piceriju Duši je rekao da su im samo rekli da tu stanu i ni jednu drugu
reč nije izgovorio.
Kamion koji se nalazio ispred picerije je bio veliki sa ciradom, ali ništa drugo zbog
uzbuđenja i uznemirenosti nije mogla videti. Kada je ubačena u kamion, ne zna da li je u piceriji
još bilo ljudi, ali navodi da verovatno nije bilo jer su ih sve utovarili u kamion. Oštećenu su
stavili na drvena nosila i odmah prebacili na kamion, verovatno su mislili da je mrtva. Jedan od
dvojice koji su iz lokala izvlačili leševe, rekao je na srpskom „kakav je život ovakav, šta su ova
deca i ove žene krivi”, na šta je taj drugi rekao “ajde drži jer je naređenje, naredba, treba što pre
počistiti ovo mesto da ne ostavljamo traga”.
Otećena navodi da su ih sve utovarili u kamion. Sva su deca bila tu, Sabaheta je bila ispod
oštećene koja je gledala da možda eventualno neko nije ostao živ, međutim nikoga nije bilo
živog.
Svedok oštećena Vjolca Beriša u iskazu datom istražnom Sudiji Kri. V. 1/04 dana
25.11.2004.godine, a koji je pročitan na glavnom pretresu 15.01.2009.godine, navodi da
su nekoliko njih otišli prema Zanatskom centru, nekoliko prema autobuskoj stanici, prema
benzinskoj pumpi i onda su se ispred Zanatskog centra svi okupili, faktički se svi našli u jednoj
grupi.
Iz druge porodice, HHajdina Beriše, članovi porodice su sami izašli, ne zna da li ih je ko
isterao iz kuća. Misli da su videli kada su oni isterani pa su samonicijativno izašli iz kuće i
došli do picerije. Tako da su se svi, oko 50 njih, skupili oko Zanatskog centra. Onda je došla
Lirija koja je bila u drugom stanju, krvarila je i bila je bosa, došla je da traži pomoć za Neđu,
za svoga supruga i rekla “molim Vas da mi pomognete jer su Nedžat i Neđa , njen muž, da su
ranjeni, ubijeni“. Međutim, nije mogla da ide. U tom momentu su ranili sina Šuterinog, sa
snajperom u ruku.
Niko im nije rekao da uđu u piceriju. Lokal je bio tovoren i oni su jednostavno ušli unutra
da se sklone, zato što je počelo pucanje, i hteli su da se sakriju. Nije videla policajce, samo je čula
hice. Bilo je puno pucanja, puno hitaca, puno zvukova projektila, različitih vrsta. Ranjena je,
ima i deo granate u nozi. Njen sin Gramos je ranjen u rame. Bila je oko sredine lokala, dete je
bilo ispred nje, telom ga je štitila, jaknu je prebacila preko njega. Pored nje su bili HHajdin i
njegova supruga, u neposrednoj blizini, njen stariji sin je bio na ćošku lokala, a ćerka negde oko
sredine, tako da su svi bili relativno blizu. Tu je bila i jedna starica koja je imala štake.
Pored Šurete je bio njen maloletni sin Hajdin. Čula je kako Šureta kaže svom sinu da se
pravi da je mrtav, i on se pretvarao da je ubijen. U jednom trenutku su povukli malog, skinuli
mu jaknu i bacili na sto. U tom trenutku primetili su da mu puls radi i u tom trenutku su
ponovo pucali i tu je taj mali ubijen. To joj je pričala Šureta.
Imala je položaj licem prema podu tako da nije videla, čula je, te pretpostavlja da su pucali
i spolja i iznutra, jer su se čuli i koraci u prostoriji. Bilo je puno hitaca, puno krvi, unutra su
bile sve žene i deca, niko nije bio od muškaraca osim ovih iz porodice HHajdini, samo žene i
deca od uzrasta 8 meseci do staraca od 80 i 90 godina. Psovali su ih, bilo je pucnjave, nisu smeli
da puste ni glasa, da reč progovore. Pretvarala se da je pogođena, a za dete nije znala da li je u
životu. Kada su videli da se sve smirilo, onda su počeli da iznose jednog po jednog, ubacivali u
vreće u kamion, smatrajući da su svi mrtvi.
788