svedočanstva 35

Fahri Musliu
Ne stoji ni teza zamenika tužioca za ratne zločine da saslušani bivši pripadnici OUP-a
Suva Reka Mitrovića doživljavaju kao komadanta jer su bili neposredni svedoci njegovog odnosa
prema starešinama OUP-a i svedoci određenih naredbi koje im je ovaj izdavao a oni izvršavali.
Međutim saslušani svedoci pripadnici i aktivnog i rezervnog sastava OUP-a Suva Reka, u
svojim iskazima nisu navodili da su bili prisutni situacijama kritičnom prilikom da je Mitrović
izdavao bilo kakva naređenja njihovim starešinama.
Takođe u svojoj završnoj reči zamenik tužioca za ratne zločine kao činjenicu iznosi da
je opt. Mitrović bio u Suvoj Reci na dan 26. marta 1999. godine, a što utvrđuje na osnovnu
iskaza svedoka Gorana Obradovića njegovog pratioca i Ljubiše Stojanovića njegovog vozača,
koji obojica iznose tvrdnju da je toga dana opt. Mitrović boravio u Suvoj Reci, s tim što svedok
Obradović navodi da je opt. Mitrović dopratio do policijske stanice u Suvoj Reci oko14 časova,
a svedok Stojanović da je otp. Mitrović dovezao u Suvu Reku do zgrade „Metohija vina“ oko
15-16 časova, a što bi značilo da se to odigralo nakon što je istog dana oko 12 časova izvršen
napad na civile u Suvoj Reci.
Međutim, ovakva tvrdnja zamenika tužioca za ratne zločine nije tačna. Naprotiv, sud je
iz iskaza svedoka Obradović Gorana koji je bio u obezbeđenju Mitrović Radoslava i svedoka
Stojanović Ljubiše u to vreme vozača opt. Mitrovića, saslušanih na glavnom pretresu dana
05.02.2008. godine, nesumnjivo utvrdio da prilikom odlaska ka SUP-u Prizren trpeli su žestoku
pucnjavu kad kamenoloma, te su iz tih razloga svratili u OUP Suva Reka, radi informisanja da
usled te vatre budu u pripravnosti i nakon toga su nastavili put ka Prizrenu. Svedok Stojanović
Ljubiša ( transkript audio zapisa sa glavnog pretresa od 05.02.2008. god. , str. 62/92), navodi
da je navedeni događaj bio možda 28. marta, dok svedok Obradović Goran navodi (transkript
audio zapisa sa glavnog pretresa od 05.02.2008. god. ,str.17/92) da je bilo tih dana, u svakom
slučaju kada su njihov odred komletizovao, odnosno spojio sa delom odreda koji je došao iz
pravca Orahovca i iz pravca Suve Reke.
Sud je cenio i tezu branioca opt. Nišavić Milorada, adv. Tihomira Lekovića, iznetu
u završnoj reči dana 07.04.2009. godine, da imajući u vidu iskaz sudskog veštaka dr Đorđa
Alempijevića saslušanog na glavnom pretresu dana 04.12.2008. godine, koji tvrdi da za lice
koje je obdukovano, a koje je identifikovano kao sada pok. Nedžad Beriša, je mala verovatnoća
da je moglo biti usmrćeno sa više pištoljskih hitaca u grudni koš, onako kako to pojašnjava
oštećena Šureta Beriša, jer je taj deo ljudskog tela zaštićen kostima. Od tri ispaljena hica kako je
navedeno u optužnici , oni bi morali da naiđu najmanje na 6 prepreka, tako da je nemoguće
da nijedan od tih hitaca nije zakačio niti jednu kost .
Međutim, sudskom veštaku dr Đorđu Alempijeviću, saslušanom na napred navedenom
glavnom pretresu, predočeno je da je preživela oštećena Šureta Beriša, čiji je suprug Nedžad
Beriša , tvrdila da je videla kako je ubijen tako što mu je 3 puta pucano u leđa, pa je pitanje da
li je na osnovu tih posmtrnih ostataka moguće zaključiti da je na taj način bio usmrćen, na šta
je veštak naveo da ovde nije bilo takvih elemenata jer da su nađeni elementi povrede iz vatrenog
oružja kao što je to bilo za prva dva slučaja o kojima je već prethodno govoreno, onda bi
obducenti naveli da su ustanovljene povrede, odnosno trebalo bi da navedu da su ustanovljene
povrede kao posledica dejstva vatrenog oružja u predelu recimo grudnog koša, pa bi to moglo
da predstavlja uzrok smrti za tu konkretno osobu. Manje je verovatno ako su u pitanjiu 3
povrede da su sva tri projektila ukoliko su pogodila grudni koš prošla tako da nisu ostavila
848