svedočanstva 35

Fahri Musliu
SVEDOK-OŠTEĆENI DŽELJALJ BERIŠA: Ja sam od pekara pre dva dana
dobio dokaz i rekao mi je „ne smem doći u Beograd jer putujem za Bosnu i
Hrvatsku.“ Ko vas je ubijao. Neće čovek da...
PREDSEDNIK VEĆA: Pa ne znam da li tako možete da zaključujete, ni
Vjolca nam nije došla.
SVEDOK-OŠTEĆENI DŽELJALJ BERIŠA: I sa Vijolcom sam prekjuče
sedeo, ona čak uopšte ne veruje ovom sudu, zna da su oni na slobodi, da nisu
u zatvoru. Ja sam uzeo hrabrost, verovaću ovom sudu da ćete dati zasluženu
kaznu, a tamo mi kažu da se ovi šetaju po kućama.
OPT. RADOJKO REPANOVIĆ: Gospodine Dželjalje, ja znam da Vam je teško
sve što se to desilo, meni kao čoveku, kao komandiru koji je radio u to vreme u
Suvoj Reci žao mi je što se to desilo, a Vi shvatite kako god hoćete ovo, ali ja prvo
da Vas pitam, pošto rekoste da me poznajete dobro, ne samo mene nego poznajete
i moju porodicu: kakav sam ja čovek, kakav sam ja bio sa Vama u odnosima tamo,
ne samo sa Vašom porodicom nego uopšte sa ljudima iz Suve Reke?
SVEDOK-OŠTEĆENI DŽELJALJ BERIŠA: Ja u mojoj školi imam mog
direktora, bez njegove naredbe ne radim planove i programe. Vi, kao Repanović
Radojko, prva odgovornost broj jedan jesu tvoji policajci, vojnici uradili, zašto
Vi ne znate, prvi ste saznali o konkretnom slučaju o porodici Beriša, direktan
komandir policije, a to su uradili tvoji radnici, tvoji policajci. Zašto kao čovek
kako ste bili, nisam čuo nešto loše uopšte, a odgovornost, molim Vas, imate kao
komandir policije.
588
Dan osamdeset peti
13. januar 2009.
Svedoči svedok-oštećeni IDRIZ HADŽIJAJ
ADV. VELJKO ĐURĐIĆ: Uz Vaše dopuštenje, predsednice, isti problem
imamo kao i juče. Gospodina znam, ovde više puta sam ga viđao u publici, a
proverio sam i transkript 02.10.2006. godine pre započinjanja glavnog pretresa
Vi ste upozorili sva lica koja su u publici, a koja će da budu predloženi za svedoke
eventualno, da napuste zasedanje. Sad vidim, ovde gospodin je došao ne znam