Profesionalne kompetencije za inkluzivno obrazovanje - ERI SEE

Tabela 32.2 Šta znamo o asistentima/kinjama nastavnica
Glavne teze u stručnoj literaturi
Velika većina asistenata/kinja nastavnica su žene koje žive u
zajednicama u kojima i rade.
Kvalifikacije asistentkinja dosta variraju. Većina asistentkinja nije
fakultetski obrazovana i zaposlena je bez prethodne obuke ili iskustva
u obrazovanju ili u specijalnom obrazovanju.
Asistentkinje nastavnica su među najslabije plaćenim radnicama u
školama i imaju ograničene mogućnosti napredovanja.
Broj asistentkinja koje u školama pružaju podršku učenicima/cama
sa invaliditetom značajno se povećao tokom poslednjih dvadeset
godina.
Asistentkinje nastavnica su bile posebno identifikovane kao podrška
i pomoć u učešću učenika/ca sa invaliditetom u inkluzivnim
razredima.
Asistentkinje nastavnica angažuju se za široki spektar uloga (na
primer administrativni zadaci, supervizija učenika/ca, personalna
negu i podrška pri kretanju, podrška učenicima/cama sa problemima
u ponašanju, nastava).
Postoji kontinuirano neslaganje i konfuzija oko toga koje su
odgovarajuće uloge asistentkinja nastavnica.
Došlo je do promene u ulogama asistentkinja nastavnica od
primarno nenastavnih do sve više nastavnih funkcija.
Asistentkinje nastavnica obično ne dobijaju adekvatno usmeravanje,
obuku i superviziju.
Nastavnice imaju pomešane reakcije u vezi sa korišćenjem usluga
asistentkinja. Neke ih prepoznaju kao dragoceni doprinos, dok su
druge zabrinute zbog prisustva još jedne odrasle osobe u razredu.
Istraživanje je dokumentovalo da se korišćenje usluga asistentkinja
nastavnica dovodi u vezu sa nenamernim, štetnim efektima (na
primer zavisnost, izolacija, stigmatizacija, ometanje vršnjačke
interakcije, ometanje rada nastavnica).
Izabrani izvori
(Balshaw i Farrell, 2002; Pickett
i Gerlach, 2003; Riggs i Mueller,
2001)
(Balshaw i Farrell, 2002; Riggs i
Mueller, 2001)
(Bernal i Aragon, 2004; Tillery i
drugi/e, 2003)
(Clayton, 1993; Pickett, Likins i
Wallace, 2003)
(Doyle, 2002; Farrell, Balshaw
i Polat, 2000; Wolery i drugi/e,
1995; Marks, Schrader i Levine,
1999)
(Downing, Ryndak i Clark, 2000;
Minondo, Meyer i Xin, 2001)
(Clayton, 1993; Riggs i Mueller,
2001)
(Clayton, 1993; Cremin, Thomas
i Vincett, 2003; Pickett i Gerlach,
2003)
(French, 2001; Giangreco, Broer
i Edelman, 2002)
(Clayton, 1993; Lacey, 2001;
Mcvean i Hall, 1997)
(Giangreco, Broer i Edelman,
2001; Giangreco i drugi/e,
1997; Hemmingsson, Borell i
Gustavsson, 2003; Skar i Tamm,
2001)
64