povelja dec 14

11helsinška poveljadecembar 2014...Fašizam uvek vrebaLeteli su migovi, orlovi i laste, skakali su padobranci,marširalo 4500 mladića i devojaka, „striži“su izvodili akrobacije, gardisti su žonglirali sabljama,tutnjali su helikopteri i tenkovi… Narod je i uprkosjakom pljusku bio zadovoljan što se posle tolikogodina održava parada, najviše se klicalo Putinu(Putine-Srbine, hoćemo Rusiju – nećemo Uniju!), azviždalo Tomi (Šešeljevci su se izgleda dobro organizovali),ali posle svega valjda je svima bilo jasnoda je komandant ove parade, kao glavni pobednik,izašao Putin: on je diktirao i kad „Možete početi!“ ikad će otići; sa ledenim izrazom lica slušao je molbeVučića o izvozu nekakvih naših 10.000 „fijata“ uRusiju i zakletve da nikada nećemo uvesti sankcijeRusiji.Ostaje pitanje koliko su tačne sumorne prognozenekih analitičara da smo svojom politikom, slavećioslobođenje upali u novo ropstvo. Jeste, Putinje poručio da Rusija ne trguje svojim prijateljstvom.Tačno. Ubrzo je stigao stari račun za gas iz devedesetihod koga nas je sve zapahnuo ledeni sibirskivetar. Balansirajući između Istoka i Zapada, izmeđuBrisela i Moskve ova vlada pokazuje da zapravonema jasnu spoljnu politiku, a naši rusofili trebalobi da znaju da ruske investicije učestvuju sa samo3,5odsto u ukupnom iznosu stranih investicija uSrbiji u poslednjih 10 godina.Umesno je postaviti i pitanje, kako su paradiranjesrpske vojske, tenkova, aviona i ostalih silnihoklopnika doživeli naši susedi, građani Sarajeva,Vukovara, Dubrovnika, Srebrenice… koji su bili direktnežrtve agresije JNA kojom je komandovala Srbijakoja „u ratu nije učestvovala“ i koja se nikada zapravozvanično nije izvinila za hiljade mrtvih i strahovitaratna stradanja i razaranja, koja nikada nije priznalada su na glavnim komandnim mestima bili njenikadrovi.Odlete Putin „zlatnim avionom“ i onda je nekakosve pošlo starim tokom društvenih obmana, lažii licemerja: ukinute su neke emisije, zapaljene supekare… Parada, partizanske zastave i „Po šumamai gorama…“ su bile kratka stanka na javnom tv-servisu.Nastavlja se naše pravo da ne znamo ništa: narepertoaru, opet u udarnom terminu je repriza „ Ravnegore“, nastavlja se suštinska javna rehabilitacijačetničkog pokreta. Srbija nastavlja starim, utabanimstazama: nacionalističkim, narodnjačkim, antiliberalnim,antievropskim, rusofilskim putem.Treća Srbija:stranka izmišljena,ekstremizami srebroljubljeautentičniPIŠE: TEOFIL PANČIĆSkloni smo da mislimo da smo oguglali na svakakvebizarnosti i da ništa više ne može da nasiznenadi, ali čak i za „naše uslove“, priča o TrećojSrbiji malo je previše ekscentrična, ako se takomože reći.Ova je stranka nastala kao otcepljena frakcijaDveri nakon izbora 2012. Pred te izbore, mnogisu najavljivali Dveri kao „sledeću veliku stvar“na desnici, što se naravno pokazalo kao još jednadiletantska prognoza: malo gde su Dveri uspeleda pređu cenzus. Međutim, u Novom Sadu imje, na mišiće, nekako uspelo da se plasiraju ugradski parlament. Formirana je gradska vlastsa okosnicom u Demokratskoj stranci i Ligi socijaldemokrataVojvodine, ali je posle samo nekolikomeseci krenulo „prekomponovanje“, i Srpskanapredna stranka je uspela da nadvlada, a za to jojje bio dobrodošao doslovno svako ko nije bio gadljiv.Lokalni „dverjanski“ odbornici bili su daleko odgadljivosti, ali im je iz „centrale“ - pardon, iz „starešinstva“- naloženo da ne ulaze u koaliciju sa SNS.Oni nisu poslušali (zanimljivo je kako i najveći nacionalistipostaju autonomši kad im je to u ličnom interesu...),te su se „otcepili“ i formirali - Treću Srbiju.Stranku koja će se ubrzo pokušati profilisati kao tzv.urbana desnica nove generacije, namerna da „prevaziđestare podele“. Insistirali su na nekoj vrsti „intelektualnog“imidža, neki od njihovih novopečenihprvaka ionako su od ranije bili poznati potrošačimaopskurnih desničarskih portala po dirljivim naporimada svojim neokonzervativnim bajalicama podare„teorijsku dubinu“.Ubrzo je Treća Srbija dobila na upravljanje važnekulturne, ali i materijalne resurse, uključujući Kulturnicentar Novog Sada i gradski sekretarijat za kulturu,koji između ostalog odlučuje o raspodeli (uvekdeficitarog) novca za kulturne instititucije i projekte.