povelja dec 14

19helsinška poveljadecembar 2014...Fašizam uvek vrebaU STEGAMATRAVESTIJEPIŠE: SLAVICA VUČKOVIĆOktobar i novembar protutnjali su u galimatijasumimikrije, kiča, praznoslovlja, poniznosti: početakprvog rata, finale drugog, Gost i ostali gosti, spomenikcaru, ulice herojima, „parastos“ za AVNOJ...Naizgled, sve u znaku sećanja, ali ni amnezije nijefalilo.Na primer, tih dana bilo je pola veka od pogibije,u avionskoj nesreći na Avali, maršala Birjuzovai generala Ždanova, koji su predvodili Crvenu armijuu oslobađanju Beograda 1944. A i Crvena armijaje, u političkoj komunikaciji i srpskim medijima tihdana više puta ustuknula pred „ruskim oslobodiocima“,jugoslovenska vojska pred „srpskom“; Zagrebačkaulica u Beogradu prekrštena je u Ulicu KočePopovića, Peko Dapčević dobio je tablu na periferiji(srpski mitomani naprasno su zaboravili legenduo dičnom Crnogorcu, koji je tog 20. oktobra, presedam decenija, ujahao na belom konju)... Posetiocimavojne parade prodavani su bedževi sa likovimaPutina i Nikolaja Drugog, a pred Grobljem oslobodilacaBeograda mahalo se ruskom zastavom, uzpovike „Putine – Srbine“. 1Da maskenbal bude dosledan, pobrinuli su se iceremonijal-majstori vojne parade, pa je intonacijudao „Marš na Drinu“, a počasni kordon odeven u uniformemladih vojnika iz Prvog svetskog rata! 2 Zaštone iskoristiti priliku kad su se godišnjice poklopile,a gosti došli – među njima i trojica haških „klijenata“(Perišić, Milutinović, Ojdanić)? Sve je to ionakoprivid, girlanda deklarativnog antifašizma i antimilitarizma,ali autentično pomodnog nauma da se, zadomaću upotrebu, prevrne stari kaput. Da se prošlomživotu, prošlom činjenju, zatomi trag...1 Deset godina posle pogibije, Ulici generala Ždanova u centru Beograda,vraćen je prvobitni naziv – Resavska. (u međuvremenu jebila Prvomajska). Ždanovu je dodeljena „adresa“ u nekom sokakuu Pinosavi, selu kod Beograda. Ulice u gradskom jezgru višenemaju ni maršal Tolbuhin i Crvena armija, a nekadašnja Prištinska,pa 14. decembra, prekrštena je nedavno u Ulicu cara NikolajaDrugog.2 Nekoliko sati kasnije, pred katedralom u Milanu, Putina su dočekale,obnaženih grudi, aktivistkinje grupe „Femina“, koje su, polivajućise crvenim vinom, protestovale zbog krvoprolića u Ukrajini.Upravo obeležavanje godišnjice oslobađanjaBeograda u Drugom svetskom ratu ispostavilose kao podesno tle za takve poteze. Na seminaru„Kultura i ideologija revizionizma (u novom prazničnompakovanju)“, 8. novembra, u Kulturnomcentru Rex, pominjana je, među brojnim manifestacijamai svečana priredba u Centru „Sava“, urežiji Dragana Bjelogrlića: bitna poruka ovog uprizorenjaje da se može istovremeno biti i ravnogoraci „crven“. A zatim, da su „crveni“ ujdurma kojusu doneli Rusi (zapravo, Sovjeti), a mi, kao domaćini,to nismo mogli da odbijemo. Insistira se nakontinuitetu sa Prvim svetskim ratom, Jugoslavijane postoji, u oba rata su Srbi pobednici, partizanise, osim u jednoj muzičkoj sekvenci, ne pominju,a zapadnim saveznicima je, na čudan način,kontinuitet – u bombardovanju Srbije 1999! U sličnomkontekstu je i tv-serija Radoša Bajića o DražiMihajloviću. A zajednička izložba Muzeja istorijeJugoslavije i Arhiva Jugoslavije, „Beograd, slobodangrad“, fokusirala je samo nemačku vojsku,kao da kvislinzi nisu postojali... Izložba je,međutim, revidirala jednu dugo prećutkivanu, pa i sadokumenata i fotografija brisanu ličnost: generalaArsa Jovanovića, ratnog načelnika Vrhovnog štaba iprvog (posle rata) načelnika Generalštaba, ubijenogna rumunskoj granici pri pokušaju bekstva 1948! 33 „Rusofilija“ je ubrzo uzvraćena „srbofilijom“, u Moskvi, tokomgostovanja predstave „Solunci govore“ (tekst Antonija Đurića,režija Cisane Murusidze, obnovljena stara predstava sa novimansamblom, glumcima iz Banjaluke i Beograda). U pozorištuModern, koje je besplatno ustupljeno, prvo su govorili rediteljNikolaj Berđajev i ambasador Slavenko Terzić, koji je, kako javljaB. Vlahović, dopisnik beogradskih Večernjih novosti, „objasnioistorijski ambijent o kojem govori ova hvaljena predstava“.A organizatori su, „u želji da mlađoj publici približe predstavu“,na poleđini ulaznica „dali odgovore na pitanje koje se, i posle stogodina, često postavlja u ruskoj javnosti: da li je ruski car mogaoda izbegne rat? ’Mogao sam da izbegnem rat, da sam hteo dabudem izdajnik prema Srbiji i Francuskoj, ali to nije u mom karakteru’“,citira Vlahović i dodaje: „Na ulaznici je opisan još jedanvažan istorijski čin. Upravo je ruski car insistirao da se srpskavojska što pre evakuiše iz Albanije, postavivši ultimatum da će, uprotivnom, Rusija raskinuti savez sa snagama Antante.“