povelja dec 14

30helsinška poveljadecembar 2014Teret zločinaDeset godinačekanja pravdePIŠE: BOJAN TONČIĆProšlo je punih deset godina u državnim lažima i falsifikatima– izvesno je jedino da se još uvek ne znako je ubio gardiste Dražena Milovanovića i DraganaJakovljevića. Sve sumnje upućuju na to da su vojnicina straži ubijeni zbog toga što su videli „nešto štonije trebalo“, odnosno haškog optuženika Ratka Mladića,jedinicu koja ga je obezbeđivala, ili kriminal kojiima veze s njima. Možda i sve zajedno, u neposrednojblizini vojnog objekta „Karaš“, koji je važio za najbezbednijemesto u Srbiji. Bilo kakvu vezu Vojske sazločinom, a izvesno je da je reč o tome, odriču vojnaistraga, ministar vojni u vreme ubistva PrvoslavDavinić, načelnik Generalštaba Branko Krga. i, presvih istražni sudija Vuk Tufegdžić.Slučaj Topčider je kodno ime svirepog ubistvaMilovanovića i Jakovljevića; oni su ubijeni 5. oktobra2004, ubica nije pronađen, a brojni svedoci,posredno ili neposredno uključeni u istragu, ukazujuna to da dileme nema: ubica je država, sve oneposrednom realizatoru, kao i o njegovom prikrivanjuzna Vojna obaveštajna služba. Slučaj Topčiderje u pretkrivičnoj fazi, što je, samo po sebi, svojevrsnicinizam, nešto što daleko prevazilazi uobičajenesudsko-administrativne procedure. Gardistimaje presudila činjenica da su neposredno preubistva, ili dva dana pre njega, videli u krugu topčiderskekasarne Ratka Mladića, čoveka čija jezaštita bila prioritetni državni posao. Nema svedoka.Deset godina pretkrivičnog postupka nije jedinisegment zajedničkog zločinačkog poduhvata, najverovatnije,Srbije i egzekutora iz Republike Srpske,u svakom slučaju, banditskih vojnih strukturakoje baštine troipogodišnje ubijanje Sarajeva, logoresmrti u Bosni i Hercegovini, konačno, ili pre svega,srebrenički genocid. Bili su, bez obzira na podeljeneuloge, na zajedničkom poslu.NEPOŠTOVANJE USTAVNOG SUDARečenica iz izreke presude Ustavnog sudakojom se usvajaju ustavne žalbe očeva vojnikaMilovanovića i Jakovljevića, kojom se priznajeda su vojnici ubijeni i da je pogaženo pravo napravično suđenje, zvuči nadrealno: „Nalaže se Višemjavnom tužilaštvu u Beogradu i Višem sudu u Beograduda preduzmu sve mere kako bi se pretkrivičnipostupak okončao u najkraćem roku“.Kako su tužilaštvo i sud realizovali odluku najvišesudske instance? Nikako. Komentar nema ni bivšipredsednik Srbije Boris Tadić koji je obećao da ćedati izjavu čim budu gotovi nalazi laboratorije američkogFederalnog istražnog biroa. Nalazi su poodavnourađeni, (bivši) predsednik „nema vremena“.Niko iz pravosuđa i ne pokušava da nešto učini narasvetljavanju ubistva, što je i logično, jer se državaangažovala u prikrivanju identiteta tajanstvenogdželata i njegove motivacije. Realizujući svoj najvažnijidržavni projekat, skrivanje i zaštitu RatkaMladića, Srbija je pokrenula beskompromisni aparatvojnih službi i pravosuđa, koristeći uobičajenirukopis denunciranja, podmetanja, pretnji i ucena.Tu je nejeksponiraniji bio bahati, nasilni vojniistražni sudija, kapetan Vuk Tufegdžić. Ubijenivojnici i njihove porodice diskvalifikuju se i vređajuna najmonstruozniji način – Vojna obaveštajnaslužba postaje vidljiva i preteći raspoložena, obilaziredakcije i pod pretnjom pokušava da u novineugura tekstove sačinjene u vojnim laboratorijamaza izradu falsifikata i gnusoba.Sa silom nametnutim zaključcima nisu se miriličlanovi unesrećenih porodica, zastupnici odbrane,nevladine organizacije i, uopšte, javnost lišenastraha. A Vojska i politički vrh želeli su da dvostrukoubistvo gurnu pod tepih, oslobode se leševakao u kriminalističkom filmu, da zatvore slučaj,uz besmisleno obrazloženje, po kome je jedanvojnik ubio drugog, a nakon toga izvršio samoubistvo.Njihove su se uloge tobožnjih, ubice i samoubicemenjale u zavisnosti od procene uverljivostiza koju je sertifikat izdavala Vojna obaveštajnaslužba. Tako su prvi rezultati istrage o ubistvui samoubistvu, nakon obdukcije promenjeni – ubicai samoubica bio je najpre Dražen Milovanović, apotom, nakon ekshumacije Dragan Jakovljević.