povelja dec 14

32helsinška poveljadecembar 2014Rusija – Ukrajina – SrbijaPREKO BEOGRADA – PROTIV BRISELAPIŠE: VLADIMIR GLIGOROVNajpre bi trebalo biti načisto sa tim šta se dogodilou Ukrajini, pa formirati očekivanja o tome šta bise tek moglo dogoditi. U tom kontekstu, onda, valjaoceniti moguće uticaje ne Srbiju. Naravno, sve tozavisi od razumevanja ruske političke strategije, gdesu intervencije u Ukrajini i pojačani pritisci na Srbijusredstva.Dakle, najpre, šta se dogodilo u Ukrajini? Zemljaje dosta dugo pregovarala sa Evropskom unijom osporazumu o slobodnoj trgovini, koji inače već imasa Rusijom. U trenutku kad su pregovori završenii kad je trebalo da dođe do potpisivanja, Rusija jeizrazila neslaganje i, čak, uvela neke vrste sankcijana uvoz iz Ukrajine. Do ove promene u stavu Rusijeprema sporazumu Ukrajine sa Evropskom unijom(EU) je došlo zato što je u međuvremenu dok suUkrajina i EU pregovarali, ubrzano stvaranje Evroazijskecarinske unije, u kojoj je Rusija videla i Ukrajinu.Ovde je važno razumeti sledeće: ugovor o slobodnojtrgovini koji Ukrajina ima sa Rusijom nije ukoliziji sa sporazumom o slobodnoj trgovini Ukrajinesa Evropskom unijom. To je jasno samo po sebi,ali ako je potreban primer da bi to bilo očigledno,onda je dovoljno uočiti da Srbija ima oba takvasporazuma o slobodnoj trgovini. Razlog, zašto bilateralniugovori o slobodnoj trgovini nisu u međusobnojkoliziji jeste to što zemlje u njih unose pravilao poreklu robe. Opet primer, jeste izvoz automobilaiz Srbije u Rusiju: podložan je carinjenju, jerje reč o proizvodu koji se uglavnom samo sklapa uSrbiji. Tako da ni ruska roba ne bi mogla da se uvezeu Ukrajinu i potom izveze u Evropsku uniju nitibi to moglo da se uradi sa robom proizvedenom uEU sa ciljem da se preko Ukrajine izveze u Rusiju.Ovo je važno zato što je obrazloženje za ruskiotpor ukrajinskom ugovoru o slobodnoj trgovini saEU bilo upravo to: da će evropska roba preplavitirusko tržište preko Ukrajine, jer više neće biti carinskezaštite na obema stranama. Ovo nije tačno ničinjenično, u najužem smislu te reči, jer se ukrajinskacarinska zaštita uklanja prilično postepeno,dakle u dužem vremenskom periodu, dok naprotivUkrajina dobija bescarinski pristup evropskim tržištimaodmah. Opet, to je isto kao i u slučaju Sporazumao slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa EU.Ono što je jasno, međutim, jeste da Ukrajina ne bimogla da ima ugovor o slobodnoj trgovini sa EU ida bude članica carinske unije sa Rusijom. Opet,to je jasno na primeru Srbije, koja neće moći dasačuva ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusjom utrenutku kad postane članica Evropske unije, jerje EU carinska unija. Tako da je ukrajnska liberalizacijatrgovine sa EU postala problem za Rusijuzato što je ona u međuvremenu rešila da oformiEvroazijsku carinsku uniju, koja bi bila konkuretnaEvropskoj uniji, i u kojoj je predvidela mesto zaUkrajinu. To, međutim, nije saglasno sa ugovoromo slobodnoj trgovini sa EU, zbog čega je Rusija učinilasve da do njegovog potpisivanja ne dođe.Ono što sledi jeste kriza legitimnosti vlasti uUkrajini. Zašto? Šta je legitimnost? Politika koja jesaglasna sa voljom građana, dakle za koju vladai, u ovom slučaju, predsednik države imaju mandat.U slučaju Ukrajine, to je poltiika približavanjaEvropskoj uniji, što ne podrazumava, kao štosam već objasnio, udaljavanje ni od koga, pa niod Rusije. Kako je predsednik države, uoči samogpotpisivanja, odustao od sporazuma o slobodnojtrgovini sa Evropskom unijom, i to pod jasnim pritiskomRusije, to je isto kao i kršenje mandata ilirizikovanje krize legitimnosti. Do koje je i došlo, jersu izbile demonstracije.Ovde je, opet, važno razumeti kako se takvekrize razvijaju. U normalnim okolnostima,