povelja dec 14

9helsinška poveljadecembar 2014...Fašizam uvek vrebao 1945. godini. To je jedna velika zloupotreba. Prvisvetski rat je sada osnivački mit srpskog nacionalizma,pre svega zbog velikih srpskih žrtava i značajnihpobeda. Ta smesa daje odličan amalgamza nacionalizam. Drugi svetski rat se tu uopšte neuklapa, jer je pobedila levičarska, nadnacionalnavojska.“Prvi put za poslednjih 28 godina građani sudanima pozivani da masovno prisustvuju paradipovodom oslobođenja Beograda od fašizma! Biloje nečeg krajnje perverznog i ciničnog u pozivanjugrađana da prisustvuju ovom igrokazu vojnihsilnika i oklopnika. Sve dosadašnje postoktobarskevlade su ovaj značajan istorijski datum iz Drugogsvetskog rata (i o ne samo ovaj!) ignorisale, pai negirale.Posle petooktobraske pobede gradonačelnikBeograda Milan St. Protić je arogantno i samoincijativnoproglasio da se taj dan više neće slaviti,jer je to bio „početak okupacije“, a ovo mišljenje jeNIKOLAJ IIU srcu Beograda, prekoputa Pionirskog parka, Gradskeskupštine, Republičke skupštine i zgrade Predsedništva,dakle u samom centru srpske državnosti,postavljen je spomenik caru Nikolaju II Romanovu.Istoričarka Dubravka Stojanović kaže da je dubokopotresa postavljanje spomenika Nikolaju II, jednomod najgorih ruskih careva, baš tu u simbolički centarsrpske državnosti.U Beogradu nikada ništa nije urađeno brže: posečenoje grdno drveće i žbunje, maltene danonoćno su brušenekamene ploče i zidane stepenice, doneti tepisiod trave, postavljene žardinijere i klupe, kandelabri idan-i-noć, da bi konačno tu postavljen kičasti spomenikcaru Nikolaju Romanovu II sa ruskom zastavom.Spomenik je poklon Ruskog vojno-istorijskog društva2014. godine na 100-godišnjicu početka Prvog svetskograta. Spomenik je trebalo da bude gotov još zaPutinov dolazak, ali je i to, verovatno zbog tesne satnice,odloženo. Čekao se dolazak moskovskog PatrijarhaKirila.I prilikom osvećenja spomenika govorio je predsednikTomislav Nikolić koji je naglasio da se ovaj spomeniku srcu Beograda podiže u znak večne pobede,dobrote i pravde, poručivši da će „ovaj spomenik večnosijati“.izgleda delio i njegov sledbenik demokrata NenadBogdanović. Tek je gradonačelnica Radmila Hrustanovićnekako tiho, kao da je to njen lični praznik,ipak polagala cveće na grob oslobodilacaBeograda. Ni njenim sledbenicima nije padalona pamet da obeležavaju dan oslobođenja našegglavnog grada od fašizma.U Helsinškoj povelji smo više puta upozoravalina sramne pokušaje revizije istorije, osobito našeantifašističke tradicije. U Sloveniji i Hrvatskoj,naročito za vreme dva mandata Stjepana Mesićavratili su se pozivanju na svoju antifašističkutradiciju, bar sa vrha države, a u Sloveniji nije bilomasovnog rušenja spomenika partizanima. Poveljaje više puta pisala da se Srbija svojim činjenjimai nečinjenjima ispisivala iz društva pobednikau Drugom svetskom ratu, da nas nije bilo na velikimsvetskim proslavama pobede nad fašizmom,da javnost ćuti što nadležni nemilosrdno brišuulice herojima koji su pali u borbi protiv fašizma,Patrijarh Kiril je, kako izveštava Tanjug, ovom prilikomrekao da je „ Nikolaj II žrtvovao svoju krunu, svojecarstvo i život radi spasenja Srbije“.Dovoljno je prelistati samo nekoliko knjiga pa se uveritida poruke zvaničnika nisu bile tačne: Nikolaj je biojedan od najgorih ruskih careva, Rusija je bila poslednjidinosaurus Evrope sa srednjevekovnim društvenimporetkom, dubokim ostacima feudalizma, strašnombedom i zaostalošću većine stanovništva, car jebio najžešći antisemita, Nikolaj II vodio je besmislenirat sa Japanom, njegova vojska trpela je na svimfrontovima poraze i strahovite gubitke, dok su nanjegovom petrogradskom dvoru sive eminencije biliRaspućin i slične belosvetske kreature, a Nikolaj II,„božji namesnik na zemlji“ nije uspevao ni hlebom danahrani građane svoje prestonice. Sve u svemu, Rusijaje u njegovo doba bila u najvećoj bedi i sveopštojregresiji, što je i dovelo do revolucije…Istoričar Srđan Milošević čak kaže da su akteri našihpolitičkih zbivanja pre 100-150 godina bili dalekoracionalniji u interpretiranju događaja u Rusiji: NikolaPašić je čestitao Kerenskom formiranje vlade nakonFebruarske revolucije.U novosadskoj tv-emisiji „U nedostatku dokaza“čuli smo od Gorčina Stojanovića da u Rusiji nema