povelja dec 14

49helsinška poveljadecembar 2014Povelja na licu mesta: Kikindafilozofije, po mom mišljenju, ne čitaju. Ova značajnaknjiga naše kulture jednostavno još uvek nijepročitana, a i to sam već napisao. Doduše, i BrankoRomčević je napisao svoju zanimljivu knjigufilo()ofia postavljajući ovo pitanje zašto Filosofiapalanke nije Filozofija palanke na taj način da ovajspor, unutar ove filosofije, između filosofije i filozofije,predstavlja osnovni problem same filosofijepalanke.Danas mislim da, iako u filozofskom pogledu,„Filosofija palanke“, doista, počiva na osobenojHegelovskoj trijadi: plemenska svest, individualizamkao „epoha predsjubektivnosti“, ili „apokaliptičkisubjektivizam“ i „odsustvo subjekta“, „prividnisubjektivizam“, „duh palanke“, ili palanačka filozofija,kao „filosofija“ koja se gradi na službi potiranjasvake moguće subjektivnosti zato što je pleme„biće koje pojedinačnošću izražava svoju agoniju“ i„nemogućnost izmirenja subjekta i objekta“ – danaskažem, mislim da Romčević nije u pravu u pogleduove „filosofije“ a ne „filozofije“.Iako je, doista, osnovna tema na izvestan načinhegelovska: „jesen ovog plemenskog subjekta“ ,koji je agonijski, ili „prividni subjekt“ i ova „ epohapredsubjektivnosti“ – još osnovnija je tema, da takokažem, upravo osporavanje ove hegelovske koncepcijeo subjektu ili subjektivnosti, odnosno građanskojmodernosti kojoj ovaj stoji u osnovi, ili temelju.Jer, duh palanke je „duh svakog duha“ (to je pozicijaRadomira Konstantinovića) a „ filosofija palanke“je filozofija sama, a izgleda da ne postoji, niti tomože biti, neka druga filozofija, ili stupanj filozofije,na primer, onaj „Apsolutni duh „ i njegovo „beskrajnopravo“, o kome govori Hegel. Zato je ovaj navodnispor između filosofije i filozofije, ustvari, konstrukcijaa ne stvarnost. Drugim rečima, i to je ono opominjuće– filosofija palanke je, kako bi se reklo, bićesame filozofije, upravo, kao ova „filosofija nasilja“, ilimetafizika. To je, da tako kažem, anticipirajuća porukaovog dela koja ne dolazi iz neke teorijske konstrukcije,nego iz same stvarnosti i njene agonije.Evo nekih primera, pošto se na njima najbolje i najlakšeuči.Kada sam pre desetak godina boravio u Jeniona je bila kao naš Aranđelovac. Dakle, palanka, amožete zamisliti, kakva je to palanka bila u Hegelovodoba. Može li filosofija kao nasilje da se oslobodisvoje plemenske svesti? Hegel je verovaoda može. Konstantinović govori o tragediji, agoniji,realizmu ili infantilnosti, i nihilizmu ove svestiiz koje nema izlaza. To je ta razlika. Zato je samafilozofija uvek, ili oduvek, ova palanačka filozofijanasilja. Filozofija mržnje do koje dolazi pokušajemobjektivacije, ili postvarenja ove filozofije u svetu,jer „filosofija duha palanke ne može biti filosofijatvoraštva“ zato što je „strah od sebe glas plemenau biću“, a smrt „dovodi do najoštrije svesti“. Zatou „stavu probuđene subjektivnosti „i postoji, i postojaćezauvek, kao zla kob ovaj sukob reda plemenskogsveta i reda duha palanke“. Zar naši aktuelniplemenski sukobi tako zastrašujući, ludi i ciklični,kao godišnja doba, ne potvrđuju mračnu izvesnostovih ubiliačkih identiteta?I na kraju, još jedna opaska. „Filosofija palanke“zaključuje se rečenicom koja govori o srpskom fašizmu.To nije neočekivano. Jer, šta je drugo ova zatvorenaplemenska svest palanke nego sama emanacijafašizma. U ovom slučaju srpskog fašizma! A fašizamse razlikuje od plemena do plemena, ako se razlikuje.Fašizam je, prema tome, zatvorena plemenskasvest iz koje nema izlaza. Sudbina filozofa i samefilozofije („Ćiril filozofa“) govori o tome, ako govori.Ovaj aspekat Konstantinovićeve analze je, mađutim,na izvestan način potisnut. Kao sam „srpski fašizam“.Zašto?(Odlomak iz većeg teksta povodomtrogodišnjice smrti mog prijatelja)