8helsinška <strong>povelja</strong><strong>dec</strong>embar 20<strong>14</strong>Original falsifikata...Fašizam uvek vrebaPIŠE: SLOBODANKA ASTSve je pošlo naopačke, što bi rekao Duško Radović:promenjen je istorijski datum 70-godišnjice oslobođenjaBeograda, proslava je pomerena sa 20, na 16.oktobar, jer je tako odgovaralo Vladimiru VladimirovičuPutinu: parada u Beogradu bila je samo kratkastanka na letu za Milano na samit Evropa-Azija.Glavni naslovi u nekim novinama „Putin stiže avionomod dijamanata!“ A untura detalji: zlatne slavine,wc šolje plus dragulji, sve od kože, svile i kadife,saloni kakve nema ni Sulejman…Fotoreportaža seraširila po društvenim mrežama: jedni oduševljeni,drugi ogorčeni…Na vojnoj paradi u Beogradu među VIP zvanicamabili su i haški osuđenici generali Dragoljub Ojdanići Momčilo Perišić. Cinici bi rekli, najbolji prijateljibivših radikala Tome Nikolića i AleksandraVučića u Miloševićevim godinama raspleta, ratovai krvi. Bilo je na tribini mesta i za takve personekao što je Oliver Antić, savetnik predsednikarepublike koji je između ostalog javno tražio danaparadi učestvuju i vojnici sa četničkim znamenjem!?A zna se da su četnici tada, posle oslobođenjaBeograda, bežali iz zemlje zajedno sa Namcima,nedićevcima i ljotićevcimna. Ovaj profesorPravnog fakulteta, savetnik predsednika Republikeje i vrlo agilni član Krunskog saveta (?!) koji sejavno i besramno veoma angažuje u prekrajanjuistorije.Bilo je na tribini još neobičnih svata, kako bi torekao Basara: Milorad Dodik koji tvrdi da ga jena paradu pozvao lično Putin (!?), pa onda RadošBajić, režiser „Ravne gore“ i eksponirani rojalista.Tu se našao i režiser Emir Kusturica, blizak uveksvim vrhovima vlasti, ali i po pravljenju crnih listapoznati predsednikov savetnik Radoslav-LalePetrović. Novinari nisu zabeležili da su se na tribinamanašli i predstavnici boračkih organizacija izdrugih republika bivše nam domovine.Od naših saveznika u Drugom svetskom ratu nikonije zvanično pozvan sem predsednika Rusije i sveje izgledalo kao da se ova ceremonija, grandiozna igrandomanska zaparavo odvija samo njemu u čast.SIMBOLI I ZLOUPOTREBEJubilarna 70-godišnjica proslava oslobođenjaBeograda od fašističkih okupatora i odavanje počastiherojskim žrtvama u simboličkoj ravni se pretvorilau zapravo uvredljivu grotesku: TomislavNikolić, četnički vojvoda inaugurisan na Romanijiza vreme „deset krvavih godina“, sada je, svojompolitičkom funkcijom, doveden u situaciju dadrži govor na godišnjici jedne velike partizanskepobede!? Ovakav obrt istoričarka Olga Manojlović-Pintarkomentariše rečima da je „istorija čestokomedijant“.Vojna parada nazvana „Korak pobednika“ počelaje „Maršom na Drinu“, pesmom iz Prvog svetskograta, pred tribinom su bili postrojeni mlađanivojnici u uniformama iz Prvog svetskograta, predsednik Srbije, politički beskrupulozančovek, našao se u ulozi persone dramatis koja trebada drži svečani govor u slavu partizana i njihoveantifašističke borbe i da zapravo rehabilitujedo juče prokažene oslobodioce, žestoke političkeprotivnike.Nikolić je držao govor kao da se obeležavagodišnjica pobede u Prvom svetskom ratu, pominjaoje gotovo isključivo heroje iz Prvog svetskograta, naglašavujići samo refren Rusija-Srbija, Srbija-Rusija…Kaoda Jugoslavija nikad nije ni postojala,nije bilo ni jugoslovenskih zastava, ni zvezdepetokrake.Istoričarka Dubravka Stojanović grandomanskuparadu sažeto kometariše jednom rečju „skandalozno“i obrazlaže:„Nikolić slavi srpski nacionalistički mit iz Prvogsvetskog rata, a prodaje ga Putinu kao da govori
9helsinška <strong>povelja</strong><strong>dec</strong>embar 20<strong>14</strong>...Fašizam uvek vrebao 1945. godini. To je jedna velika zloupotreba. Prvisvetski rat je sada osnivački mit srpskog nacionalizma,pre svega zbog velikih srpskih žrtava i značajnihpobeda. Ta smesa daje odličan amalgamza nacionalizam. Drugi svetski rat se tu uopšte neuklapa, jer je pobedila levičarska, nadnacionalnavojska.“Prvi put za poslednjih 28 godina građani sudanima pozivani da masovno prisustvuju paradipovodom oslobođenja Beograda od fašizma! Biloje nečeg krajnje perverznog i ciničnog u pozivanjugrađana da prisustvuju ovom igrokazu vojnihsilnika i oklopnika. Sve dosadašnje postoktobarskevlade su ovaj značajan istorijski datum iz Drugogsvetskog rata (i o ne samo ovaj!) ignorisale, pai negirale.Posle petooktobraske pobede gradonačelnikBeograda Milan St. Protić je arogantno i samoincijativnoproglasio da se taj dan više neće slaviti,jer je to bio „početak okupacije“, a ovo mišljenje jeNIKOLAJ IIU srcu Beograda, prekoputa Pionirskog parka, Gradskeskupštine, Republičke skupštine i zgrade Predsedništva,dakle u samom centru srpske državnosti,postavljen je spomenik caru Nikolaju II Romanovu.Istoričarka Dubravka Stojanović kaže da je dubokopotresa postavljanje spomenika Nikolaju II, jednomod najgorih ruskih careva, baš tu u simbolički centarsrpske državnosti.U Beogradu nikada ništa nije urađeno brže: posečenoje grdno drveće i žbunje, maltene danonoćno su brušenekamene ploče i zidane stepenice, doneti tepisiod trave, postavljene žardinijere i klupe, kandelabri idan-i-noć, da bi konačno tu postavljen kičasti spomenikcaru Nikolaju Romanovu II sa ruskom zastavom.Spomenik je poklon Ruskog vojno-istorijskog društva20<strong>14</strong>. godine na 100-godišnjicu početka Prvog svetskograta. Spomenik je trebalo da bude gotov još zaPutinov dolazak, ali je i to, verovatno zbog tesne satnice,odloženo. Čekao se dolazak moskovskog PatrijarhaKirila.I prilikom osvećenja spomenika govorio je predsednikTomislav Nikolić koji je naglasio da se ovaj spomeniku srcu Beograda podiže u znak večne pobede,dobrote i pravde, poručivši da će „ovaj spomenik večnosijati“.izgleda delio i njegov sledbenik demokrata NenadBogdanović. Tek je gradonačelnica Radmila Hrustanovićnekako tiho, kao da je to njen lični praznik,ipak polagala cveće na grob oslobodilacaBeograda. Ni njenim sledbenicima nije padalona pamet da obeležavaju dan oslobođenja našegglavnog grada od fašizma.U Helsinškoj povelji smo više puta upozoravalina sramne pokušaje revizije istorije, osobito našeantifašističke tradicije. U Sloveniji i Hrvatskoj,naročito za vreme dva mandata Stjepana Mesićavratili su se pozivanju na svoju antifašističkutradiciju, bar sa vrha države, a u Sloveniji nije bilomasovnog rušenja spomenika partizanima. Poveljaje više puta pisala da se Srbija svojim činjenjimai nečinjenjima ispisivala iz društva pobednikau Drugom svetskom ratu, da nas nije bilo na velikimsvetskim proslavama pobede nad fašizmom,da javnost ćuti što nadležni nemilosrdno brišuulice herojima koji su pali u borbi protiv fašizma,Patrijarh Kiril je, kako izveštava Tanjug, ovom prilikomrekao da je „ Nikolaj II žrtvovao svoju krunu, svojecarstvo i život radi spasenja Srbije“.Dovoljno je prelistati samo nekoliko knjiga pa se uveritida poruke zvaničnika nisu bile tačne: Nikolaj je biojedan od najgorih ruskih careva, Rusija je bila poslednjidinosaurus Evrope sa srednjevekovnim društvenimporetkom, dubokim ostacima feudalizma, strašnombedom i zaostalošću većine stanovništva, car jebio najžešći antisemita, Nikolaj II vodio je besmislenirat sa Japanom, njegova vojska trpela je na svimfrontovima poraze i strahovite gubitke, dok su nanjegovom petrogradskom dvoru sive eminencije biliRaspućin i slične belosvetske kreature, a Nikolaj II,„božji namesnik na zemlji“ nije uspevao ni hlebom danahrani građane svoje prestonice. Sve u svemu, Rusijaje u njegovo doba bila u najvećoj bedi i sveopštojregresiji, što je i dovelo do revolucije…Istoričar Srđan Milošević čak kaže da su akteri našihpolitičkih zbivanja pre 100-150 godina bili dalekoracionalniji u interpretiranju događaja u Rusiji: NikolaPašić je čestitao Kerenskom formiranje vlade nakonFebruarske revolucije.U novosadskoj tv-emisiji „U nedostatku dokaza“čuli smo od Gorčina Stojanovića da u Rusiji nema
Change language