povelja dec 14

37helsinška poveljadecembar 2014Rusija – Ukrajina – SrbijaVašington i Brisel pratili su Nikolić-Vučićevu dobrodošlicuVladimiru Putinu bez odobravanja, ali Beogradje ostao pri stavu da prilaz Srbije Evropi nećeautomatski isključivati dobre odnose Srbije s Rusijom.I da, na drugoj strani – do trenutka službenogpriključenja, nekad u budućnosti koja se još i ne nazire,Srbija ima pravo na sopstvenu politiku. Principte politike su dobri odnosi i sa EU i sa Rusijom, a uovom trenutku, srpska politika to manifestuje odbijanjemBeograda da Moskvi uvede sankcije. Moskvanije propustila da taj stav Srbije prenese i ruskoj javnosti,izjavama i komentarima u ruskoj štampi.Rusko-srpska bliskost primećena je i u javnostiZapada, zbog procepa u odnosima EU-Rusija i naročitoNemačka-Rusija, posle „Ukrajine“. U kontekstuširoke evro-ruske saradnje srpsko-rusko partnerstvonije tretirano kao smetnja. Usred politički hladne klimepotencirane zahtevom da se između dva krila nakontinentu mora izabrati strana, prijateljevanje Beogradai Moskve privuklo je pažnju. „Nemačka vladazabrinuta je nastojanjem ruskog predsednika VladimiraPutina da poveća svoj uticaj na Balkanu. Možese međutim pokazati teškim zaustaviti ga“, komentarisaoje nemački Špigl, u članku posvećenog toj temi(„Putin,s Reach: Merkel Concerned about Rssian Influencein the Balkans“). Berlin sada debatuje o načinukoji bi omogućo da se uspori „ekspanzionističkiprodor Rusije – naročito na Balkanu, regionu u komneke države nisu sasvim stabilne“, uočava Špigl.Prema Špiglu, zapaženo je da se Rusija „iznenađujućeuzdržala od glasanja“ za produžavanje EURFORmisije u Bosni i Hercegovini. „Prvi put ona apstinira ujednom takvom glasanju. Razlog koji je Moskva navelaje da rezolucija sadrži reči koje se odnose na perspektivuprijema zemlje u Evropsku uniju“. Berlin jeuočio „široki, novi pristup Kremlja Balkanu“, kaže magazin.„Fokus je, veruju stručnjaci, pokušaj da se predupredidalje približavanje, ili čak prijem regiona uEvropsku uniju.“Nemački list pominje „analizu Ruskog ministarstvaspoljnih poslova“, kojom je ukazano na strateški značajZapadnog Balkana za Rusiju i na već postojećiuticaj Rusije u Srbiji. Navodno, tajni službeni dokumentodiše nastojanjem Moskve da Beograd privučesebi, a cilj je da Srbija i te zemlje „ili odustanuod pristupa EU, ili da, kada jednom postanu članice,„utiču na EU odluke u pro-ruskom maniru“. Sveisto važi i za suseda Srbije Bosnu i Hercegovinu.„Ima se utisak da se Rusija trudi da pribavi uticajnad celom Bosnom-Hercegovinom posredstvomnjenog srpskog dela Republike Srpske“, citiran jenemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit, kojije nedavno posetio region u ime Angele Merkel.„To takođe otežava put u EU susedne Srbije“, citiranje Šmit.Magazin navodi savete ruskih geopolitičkihstručnjaka Moskvi – da je Balkan region tradicionalnoblizak Rusiji, i da Rusija tu ne bi trebalo dasebe „ograniči na investiranje u kompanije“. Valjalobi uložiti u infrastrukturu, jer „ljudi vide Rusiju kaoalternativu zapadnoj moći“. Putin je izgleda prihvatiosavet, kaže Špigl, pa navodi kako Ruske železniceulažu u srpske pruge, kako su Lukoil i Gaspromzašli u posed unutar srpskog sektora naftei gasa i kako su sve te investicije „unapredile stanjeregiona koji je teško oštećen bombardovanjemNATO pakta 1999.“.„Nije lako nemačkoj vladi da protiv-dejstvuje ruskojofanzivi“, kaže Špigl, citirajući Mihaela Rota, državnogministra u Ministarstvu spoljnih poslova, kojije rekao da Nemačka „ne može biti strana u nadmetanjuponudama“. „Moramo kontinuirano da predočavamobalkanskim državama da je pristup EU u njihovominteresu“, citiran je Rot.S politikom „i uz Brisel i uz Rusiju“, mogao bi sesteći utisak da je saldo Beograda pozitivan na obestrane. Visoke ličnosti EU i Nemačke posetile su Srbijuposle Putina, polazeći iz Beograda kući s komplimentimasrpskoj vladi zbog insistiranja na reformama.I priznanjem, bar pred javnošću da sada nije neophodnoda Srbija okrene leđa Rusiji. Mnogi razumejuda je to pokušaj Zapada da parira Rusiji. Neizvesnoje, međutim, koliko dugo će to trajati, ukoliko se održibarik ada u odnosima EU i Rusije, podignuta krizom uUkrajini. Takva mogućnost nije na horizontu, a naglapromena politike Beograda prema Moskvi, izložila biiskušenjima ne samo Balkan i Srbiju.