povelja dec 14

43helsinška poveljadecembar 2014Evropska unija i Balkanpojmom. „Velika Albanija“, onako kako se to shvatalou doba Prizrenske lige koja je proglasila ujedinjenjesvih Albanaca pod Osmanskim carstvom, jeteritorija četiri administrativne jedinice Osmanskogcarstva – vilajeta – u kojima su etnički Albanci činilivećinu (Kosovski, Skadarski, Monastirski, odnosnoBitoljski i Janjinski), koju su učesnici Prizrenskelige proglasili za jedinstveni, albanski, vilajet.Ta teritorija obuhvata današnju teritoriju Albanije,Kosova, dobar deo Makedonije sa Skopjem, dobardeo grčkog Epira i Makedonije, kao i delove i srpskogi crnogorskog Sandžaka i južne Srbije. Na tojteritoriji ni onda, pa ni sada, Albanci nisu bili u potpunostiu većini, naprotiv. Njene granice su iscrtanejednostavnim spajanjem već postojećih administrativnihjedinica. Koncept po mnogo čemo podsećana „Veliku Srbiju“ sa zapadnim granicama Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica, gde se već postojećegranice koje „nisu problematične“ uzimaju zdravoza gotovo. Međutim, tako zamišljena „Velika Albanija“nikad nije ostvarena i, bez obzira na proglašenjenezavisnosti na Kongresu u Valoni, Albanci su dobilinacionalnu državu onako kako su je definisale velikesile na Londonskoj konferenciji 1913. godine, bezvelikog dela nacionalnog korpusa koji je ostao nateritorijama pripojenim susednim državama.Druga „Velika Albanija“ je ona koja je nastalaza vreme Drugog svetskog rata. Italija je okupiralaAlbaniju 1939. godine, da bi joj zatim, u komadanjuJugoslavije uspela pripojiti veći deo Kosova, kao ideo Sandžaka (u geografskom smislu) i Makedonije.Ta Albanija je nestala, a jugoslovenski Narodnooslobodilačkipokret je aktivno pomagao stvaranju partizanskogpokreta u Albaniji, obećavajući pritom i pravona samoopredeljenje albanskog naroda u Jugoslaviji.Potonji Titovi planovi za stvaranje Balkanskefederacije (u okviru kojeg bi se to samoopredeljenjei odigralo) u kojoj bi bile i Bugarska i Albanija se nisuostvarili zbog raskida sa Staljinom. Od tada, pa svedo početka devedesetih, Albanija je ostala najizolovanijazemlja u Evropi, koja je prekidala odnose sasvim svojim saveznicima – Jugoslavijiom, SovjetskimSavezom i na kraju, i sa Kinom.Ono što je bitno naglasiti je da, bez obzira na istoriju,u aktuelnom zvaničnom diskursu u Albaniji,pitanje „Velike Albanije“ veoma je malo zastupljeno.Nijedna politička partija, od pada Hodžinogrežima, ga ne zastupa (osim jedne male partijekoja je nedavno uspela da prođe cenzus), nitise ovo pitanje spominje kao relevantno. Pojedinci,kao što je to Kočo Danaj, bivši savetnik nekolikoalbanskih premijera, često se u javnosti poigravajusa idejom tzv. prirodne Albanije, međutim,čini se, da je elita itekako svesna lekcije kojuje u poslednjoj deceniji prošlog veka dobila Srbija,te ne pokušavaju ni da testiraju tu ideju. S drugestrane, treba imati u vidu da Albanija ima iformalne obaveze koje se tiču aspiracija premasusednim državama. Članstvo u NATO je značajnaprepreka, pošto se upravo zasniva na činjenicida su države članice zadovoljne svojim granicamai da neće upotrebiti savez kao polugu za svojeaspiracije. Upravo je i to bio jedan od razlogada se Albanija i pozove u članstvo ovog saveza.Međutim, kao što je naveo Remzi Lani u već spomenutomintervjuu, ukoliko za samoopredeljenje,a potom i ujedinjenje ne bi bilo prepreka, građaniAlbanije bi ga verovatno prihvatili. 4 S druge strane,elita zna kad može da u komunikaciju s biračimaubaci pannacionalno pitanje, kada im to možebiti korisno, što se može dogoditi i povodom predstojećihizbora. Podsećanja radi, povodom proslave100-godišnjice nezavisnosti Albanije u Skopjuse Sali Beriša predao sličnoj nacionalnoj euforiji. 5Ideja o „Velikoj Albaniji“ je življa na Kosovu, apogotovo u Makedoniji. Razvojni put tamošnjih elitakoji se drastično razlikovao u odnosu na one u Albaniji,kao i nacionalna borba i sazrevanje kroz taj proces,ostavilo je ovo pitanje na agendi nekih političkihsnaga, poput, na primer, pokreta Samoopredeljenje. Uoba ova slučaja proces nacionalne emancipacije očiglednonije dovršen do kraja, a postoji i dodatna istorijska,kao i dnevnopolitička potreba, zbog čega suPriština, Tetovo i Skopje mesta gde priča o „VelikojAlbaniji“ može da dobije jaču podršku u ovom trenutku.S druge strane, mesto gde se ideja „Velike Albanije“stalno podgrejava je upravo Beograd. Istorijskistrah odvajanja Kosova od Srbije traje, praktično odpriključenja ovih teritorija 1912. godine. Nije li upravoIvica Dačić, kao zamenik premijera Mirka Cvetkovića,pokušao da „spase što se spasti može“ nezvaničnomponudom za novo razgraničenje između Srbije4 ibid, str. 33.5 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=11&dd=25&nav_id=663279.