povelja dec 14

42helsinška poveljadecembar 2014Evropska unija i Balkanvrednost od više od 120 miliona dolara, dok je uvozsve vreme bio na manje od 10 odsto vrednosti izvoza.1 Samo primera radi, naš izvoz u Tursku te iste2010. godine je iznosio 50 miliona dolara. Ovakvompolitikom, EU je doprinela stvaranju temeljnih pretpostavkiza povećanje saradnje u drugim oblastima,te da dođe do takozvanog „efekta prelivanja“, naravno,uz prijateljsku podršku i kad je potrebno neophodnouslovljavanje.Dakle, očigledno je da interes za saradnju saAlbanijom postoji, ali ga ni približno nije pratilakao značajnog, politička elita. Osim nekoliko emisijai povremenih televizijskih i novinskih reportaža,redovnih izveštaja o negativnim zbivanjima u ovojzemlji, kao i povremeno podgrejavanje priče o „VelikojAlbaniji“ u javnom diskursu, Srbi o Albancima iAlbaniji znaju mnogo manje nego pre 100 godina.Delom je tome kriva i zatvorenost ove zemlje tokomrežima Envera Hodže; međutim, činjenica je da smosvedoci izuzetno nezainteresovanog pristupa, što se,sa druge strane, baš i ne može reći za Albance uAlbaniji. A, da ne spominjemo činjenicu da postojii srpska manjina u Albaniji, što bi dodatno trebalada nas motiviše.Albanija je izuzetno receptivna za sve produkteprivrede i kulture u Srbiji. SFRJ je bila „prozor kaZapadu“ za Albance u Albaniji. Jugoslovenska televizijadavala je mogućnost za sagledavanje stvarnostidrugačije nego što ju je predstavljao Hodžinrežim. RTVB92 je u jednom dokumentarnom serijaluo Albaniji sa kraja prošle decenije intervjuisalatadašnjeg gradonačelnika Tirane, a sadašnjegpremijera, Edija Ramu koji je ispričao simpatičnupriču o tome kako je jedina šansa za hvatanjesignala JUTEL bila povezivanje antenskog kabla sakašikom, koga bi zatim stavio u usta. I dan danas,veliki broj Albanaca, upravo zahvaljujući JUTEL,razume ili čak donekle govori srpski jezik. Takođe,srpski proizvodi su veoma dobro prihvaćeni.Autor ovih redova se sreo sa kompletnim asortimanomkruševačkog Rubina, uključujući tu i vinaCar Lazar i Carica Milica, u jednoj luksuznijoj prodavnicipića na samo 250 m od centralnog trga1 Vidi više Igor Novakovic, Žarko Petrović, Dragan Đukanović, Srpsko-albanskiodnosi: stanje i perspektive, ISAC fond, 2010,str.4 http://www.isac-fund.org/download/S-A-relations.pdf IgorNovaković, Marija Govedarica, Serbian-Albanian trade tripled since2006:Why there is room – and need – for more?, ISAC fond i FridrihEbert Fondacija, 2011, http://www.isac-fund.org/download/ISAC-POLICY-PERSPECTIVE-5e.pdf.Skenderbeg u Tirani. Šta više reći, kad je i sam GoranBregović počasni građanin Tirane, dok se perjanicesrpskog turbo-folka Aca Lukas i Ceca masovno slušajuna velikim proslavama. Može se raspravljati okotoga da to nisu baš oni predstavnici koje bi naša elitavolela da vidi, ali ipak i ovaj stepen receptivnostidovoljno govori o percepciji Albanaca iz Albanijeo nama – postoji dakle veoma dobra osnova da onapostane i ostane pozitivna.Jedina faktička stvar koja „otvorena“ je, pitanjeKosova u slučaju Albanije i, pitanje projekta „VelikeAlbanije“, u slučaju Srbije. Prevlađujući nacionalnidiskurs u Albaniji je da su Albanci autohton narodna Balkanu, i da je Kosovo odvajkada bilo naseljenoAlbancima. Srbi su stoga zavojevači koji su tuzemlju osvojili tokom Balkanskih ratova, i odvojiliod matičnog korpusa, pri tom godinama kršećiosnovna ljudska prava i sprovodeći represiju.Ta slika je bila prilično drugačija krajem Hodžinogrežima, kad su, kako je to posvedočila u intervjuusa mnom Elsa Balauri, 2 Albanci iz Albanije smatralida je život na Kosovu i Jugoslaviji veoma dobar,što je dakako bilo uslovljeno i političkom i ekonomskomsituacijom u samoj Albaniji. Miloševićevrežim, redukovanje autonomije Kosova i vladanjeovom teritorijom čvrstom rukom, dovela jedo toga da se stavovi građana Albanije veomapromene. U skladu sa tim politička elita je tu promenumanifestovala i tako što je priznala nezavisnostKosova, proglašenu na sednici raspušteneskupštine albanskih poslanika u Kačaniku, u septembru1992. godine. Bombardovanje SR Jugoslavije,potonji međunarodni protektorat, te konačnoproglašenje nezavisnosti koju je do sad priznaloviše od 100 država, dovela je do prevlađujujeg stavau Albaniji da je pitanje Kosova rešeno i da višene postoje nikakve prepreke za saradnju, 3 osim,naravno, nevoljnosti Srbije da tu realnost prizna.Da bi se razumeo koncept „Velike Albanije“moralo bi se razložiti šta se podrazumeva pod tim2 Igor Novaković (ur.), Intervju – Elsa Balauri, Kolekcija intervjua– Srpsko-albanski odnosi: Pogled iz Albanije, ISAC fond i FridrihEbert Fondacija, 2011, str. 24. http://www.isac-fund.org/download/Srpsko-albanski_odnosi_-_Pogled_iz_Albanije.pdf.3 Vidi Igor Novaković (ur.), Intervju – Remzi Lani, opt.cit, str.32–36