povelja dec 14

23helsinška poveljadecembar 2014Povratak Šešeljai utvrdilo, da li je on spreman da se takvih uslovapridržava.Novija istorija Srbije, po slovu haške optužniceprotiv Vojislava Šešelja, izgleda ovako: „Uvođenjerestriktivnih i diskriminacionih mera protivhrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnogstanovništva, uključujući osobe u Zvorniku, na‘širem području Sarajeva’, u Mostaru i Nevesinjuu Bosni i Hercegovini, ali i u delovima Vojvodine uSrbiji (naime, u Hrtkovcima, Nikincima, Rumi, Šidui drugim mestima blizu granice s Hrvatskom), kaošto su ograničavanje slobode kretanja, uklanjanjesa položaja vlasti u lokalnim institucijama državnevlasti i u policiji, otpuštanje sa posla, uskraćivanjeprava na zdravstvenu zaštitu i samovoljni pretresikuća, mučenje, premlaćivanje i pljačkanje hrvatskih,muslimanskih i drugih nesrpskih civila; deportacijaili prisilno premeštanje desetina hiljada hrvatskih,muslimanskih i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenihteritorija i iz delova Vojvodine u Srbiji(naime, iz Hrtkovaca, Nikinaca, Rume, Šida i drugihmesta blizu granice s Hrvatskom) opisano uparagrafima od 31 do 33“.INSPIRATOR PROGONAU praksi je to značilo da se iz sremskog selaHrtkovci, sa 3000 glasača (sada) prognaju 722nesrpske osobe, a među njima su i cele porodice.Vojislav Šešelj, kreator i inspirator progona kojimće dokazati fašistički background svoje formacijeu začetku, kazaće u Hagu, da su svi prognani„mrtvaci i bogati gastarbajteri“.Reč je o jednom od prvih podnesaka protivlidera radikala, zbog „učešća u zajedničkom zločinačkompoduhvatu“, koji ga tereti za nasilnoproterivanje hrvatskog i drugog nesrpskogzemljama (osim u Srbiji), nema sporenja u vezi saširenjem govora mržnje i ratno-huškačke retorikeoptuženog za zločin protiv čovečnosti, pa je, samimtim i teško zaraditi političke poene na toj temi. Imajućiu vidu činjenicu da je aktuelni državni vrh Srbije,kako to optuženi Šešelj voli da istakne, politički saučesniku ratno-zločinačkoj propagandi tokom devedesetihgodina, potreba za jasnim distanciranjemjoš je uočljivija. Bez obzira na proklamovanu evropskupolitiku, elementarna ljudska i politička pristojnostnalaže prepoznavanje prilike za jasno distanciranjei odgovor na sopstvenu mračnu stranu prošlosti.Međutim, stvari su krenule obrnutim, za pojedineprognozore čak očekivanim tokom – Vučić je odgovarajućina evropsku rezoluciju imao više nastup utakozvanom „šešeljevskom“ stilu.Još jedan u nizu razloga zbog čega ovdašnja javnostpronalazi opravdanje za bes premijera Srbijeuzorkovan usvajanjem rezolucije sastoji se u rečeničnomsklopu i konstrukciji koja se nekako najlakše„primila“ u javnosti – Šešelj je marginalna političkaličnost i ne bi mu trebalo pridavati toliki značaj.Ako postoji svest o razmerama ratnog zločina kogaje tadašnja vlast zajedno sa radikalima počinila uime građana Srbije, nemoguće je ne osetiti nelagodupred ovim argumentum, da je tu reč o nebitnom političarukoji nema nikakvu snagu za izazivanje nemira.Njegova prisutnost u javnosti već je dovoljna daizazove tugu i bes žrtava i svih saosećajnih ljudi kojinisu zatrovani ovdašnjom dvadesetogodišnjom jednomte istom propagandom poricanja istine. Da sekojim slučajem Srbija suočila sa ratno-zločinačkomprošlošću, da su građanima dostupne jasne i istiniteinformacije o tome šta se tokom rata zaista dogodiloi kolika je odgovornost Srbije u tim krvavim sukobimabila, možda bi se o Šešelju govorilo odgovarajućimjezikom, pa ne bi postojala ni potreba za rezolucijamatakve vrste. Takođe, izvesno je da bi tek utakvim uslovima moglo da se o Šešelju govori kaomarginalnoj političkoj figuri, zlom duhu prošlosti kojinemo otvara usta, bez glasa.Bez potrebe i namere udubljivanja u sam tekstrezolucije, koji je (opravdano), po pojedinim mišljenjima,trebalo da bude mnogo stroža i jasnija u odnosuna definisanje odgovornosti Srbije u sankcionisanjuratno-huškačkih i ekstremističkih ispada, trebalobi istaći i zanimljiv fenomen spremnosti ovdašnjegmejnstrima da poveruje i ne problematizuje navode otome da je Hrvatska uspela da instrumentalizuje sveevropske poslanike i navede ih da rade u cilju ostvarenjanjihovog sebičnog političkog interesa.Nakon nedavnog zaoštravanja odnosa sa Albanijomi Kosovom, Srbija je na putu pomirenja sazemljama u regionu, pokvarila odnose i sa Hrvatskom.A, sve u sklopu neobičnog razumevanja za tošta evropske integracije za jednu zemlje znače.