povelja dec 14

17helsinška poveljadecembar 2014...Fašizam uvek vrebaskupovi kojima prisustvuju navijači, posebno izsusednih država sa kojima je Srbija bila u političkomili vojnom sukobu. Više ekscesa dogodilo se uNovom Sadu za vreme Evropskog prvenstva u rukometu,kada su u više navrata između 22. i 26. januara2012. godine organizovano napadnuti navijačihrvatske reprezentacije.Nezaposlenost, korupcija, partokratija i besperspektivnost– novi su izazovi sa kojima se sreće regionZapadnog Balkana, pa samim tim i „nekad bogata“Vojvodina. Miroslav Ružica smatra da prekarijattreba razumeti kao deo nastajuće globalne klasnestrukture. Koncept dolazi od latinske reči „precarius“u značenju „neizvesno“, „ugroženo“, „opasno“, ili „uzavisnosti od milosti drugog“, što je svojevrsna igrareči u kombinaciji sa imenicom „prekarijat“ (Ružica,2013: 24).„Pobuna prekarijata“ dogodila se u Bosni početkomfebruara 2014. godine. Više od 10.000 ljudi izašloje 7. januara, na ulice Tuzle, što je bio treći dandemonstracija koje su prerasle u prave nerede i proširilese po brojnim gradovima BiH. Tada su bile zapaljenezgrade Vlade kantona Sarajevo, PredsedništvaBiH, Arhiva BiH, Vlade TK, Opštine Tuzla, Gradska većnicau Mostaru, zgrada Vlade HNK, sedišta HDZ-a iSDA. Više funkcionera BiH podneli su tada ostavke. 7ZaključciIako ne postoji stalna „vidljiva“ pretanja stabilnostidemokratskih institucija i, generalno bezbednosti odekstremističkog aktivizma u Vojvodini i Srbiji, gotovodve i po decenije građani Vojvodine ipak žive u strahui strepnji od iznenadnih „talasa nasilja“, koji pratezbivanja na dnevnopolitičkoj sceni i aktivnost vlastiu Beogradu (sukobi u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu,bombardovanje SR Jugoslavije, priznanje nezavisnostiKosova), kao i sportske ili druge manifestacije (rukomentneutakmice hrvatske reprezentacije, fudbalskimeč sa Albanijom).7 http://www.dw.de/epilog-protesta-%C5%A1irom-bih/a-17418483?maca=ser-rss-ser-pol-3302-rdf, (pristupljeno 20.oktobra 2014).Takvoj atmosferi u Vojvodini doprinosi i protivljenjepolitičkih elita na vlasti, koje pripadajudesničarsko-konzervativnim (Srpska naprednastranka) i kvazilevičarskim partijama (Socijalističkapartija Srbije), koje su faktički bile „pokretači“ratova devedesetih, i koje do dana današnjeg nisunapravile potpuni raskid sa „prošlošću“ i sa svojim„prethodnicima“. Oni javno i jasno nisu osudili najgorezločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije.Neizvesno je da li će te političke elite, okupljeneoko naprednjaka koji su kao radikali nekada podržavaliautoritarni režim Miloševića, biti istrajne uprocesu demokratizacije i uspostavljanju demokratskekonsolidacije, ili su to iznuđeni potezi uopštim uslovima siromaštva i ekonomske krize.Porast prevlađujućih desničarskih uverenja uVojvodini i Srbiji u korelaciji je sa marginalizacijomvrednosti građanskog društva. To može dapogoduje razvoju okolnosti u kojima je povremenomogući razvoj nacionalizma, odnosno eskalacijaverbalnog i fizičkog nasija u šovinizam, radikalizam,ekstremizam, pa čak i terorizam. Svaki šovinističkipotez države sa elementima terora (slučajuhapšenja bivših amnestiranih pripadnika OVPBM),lako može da izazove „efekat bumeranga“ „manjinskognacionalizma“ i terorizam kao odgovor.Iskustvo pokazuje da svaki etnički ekstremizamfunkcioniše po principu akcija-reakcija. Stoga,nasilje na jugu Srbije ili Sandžaku, ali i u celomregionu Zapadnog Balkana, lako može da probudiekstremne etničke akcije u Vojvodini. I obrnuto.Problem poslednjih godina iznenadnih eksplozijaekstremističkih akcija i sukoba na rasnoj i nacionalnojosnovi povezan je i sa „nasilnim“ preseljenjemgrađana koji su često „pravno nevidljivi“, za šta direktnuodgovornost snosi država. Takođe, državni problemje i model politike azila i velikog broja azilanatašto nije samo problem širenja ksenofobije i rasizma uSrbiji, to je i uslov EU integracija.Osporavanje Ustavnog suda Srbije Statuta Vojvodinepredstavlja ograničavanje vojvođanske autonomijekao građanskog i multikulturalnog koncepta. To je„korak unazad“ u stvaranju univerzalnih građanskih idemokratskih vrednosti, što svakako da može otežatievroatlantske integracije Srbije. Razvoj „nacionlanedržave“, sa privilegovanom titularnom nacijom i religijomotvara prostor za delovanje nacionalističkih gruparaznih etničkih zajednica i sve negativne posledicedesničarskog ekstremizma koji iz toga proizilaze, a tosu – ksenofobija, homofobija, rasizam.