Српски језик и књижевност, читанка за први разред гимназије, Klett

Руља се на извесној удаљености вукла за њом.
Мртвачница у којој је пословао Урија бен Мијам беше обично двориште
ограђено сивим каменом. Надстрешница од бамбуса покривала је само део с
тезгама за лешеве и казане из којих се пушило уље за помазање.
Урија не показа никакво дивљење што Еглу види измењену. Чак ни посао не
прекиде да јој пружи супружански пољубац. Рече да су му већ јавили што се
збило, и да јој не пребацује што се кришом од њега додворавала Богу и најзад
успела да га умилостиви. Рече још да му је драго што је дошла да се опрости
пре него што оде.
– До беса, куда да одем? – прасну Егла и рече да она не намерава никуда да
оде. Она је нечиста, у то су је убедили Старојабнељани, то осећа целим телом
и свом душом својом, и њено место је овде међу губавцима. Она није дошла
да се опрашта већ да га моли за интервенције код старешина: нека је Азаило и
Јонадав оставe овде бар док се не увере у њену беспрекорну губавост. Такође,
нек јој врате њене прапорце.
Урија је козјом кожицом у облику беспрстне рукавице мазао голо тело мртваца,
пре него ће га зашивеног у платнену врећу предати рођацима који су
чекали у дворишту. Није одговарао.
– Па ти ме волиш – зајеца Егла – мораш ми помоћи да их придобијем.
А Урија одговори да није заволео њу него п р а в у Еглу, губаву Еглу, с којом
она нема ничег заједничког осим неодређене сличности коју има и вечито
променљива лава са беживотнo jедноликим каменом. Она је сада сасвим нова
жена, па ако и допушта да је то нека првобитна, изворна и здрава Егла, она му
се у садашњем облику ни најмање не свиђа. Ружна и безбојна, грешно је друкчија
него он или било ко у заједници. Да буде искрен, она му се чак и гади.
Не, рекао је Урија, не жели да буде груб према њој, али га она на то присиљава
својим неразумним понашањем: зар не увиђа да су њих двоје сада као труд и
вода. Ко труд може запалити држећи га под водом?
– Па шта да радим, Уријо? – упита Егла уморно.
Урија је посаветова да се врати с в о ј и м а, мислећи при томе на Старојабнељане,
но када му Егла каза да јој они одричу чистоћу за коју је Новојабнељани
оптужују, и да су је поново прогнали, Урија признаде да у том случају не
зна куда би могла да оде.
– Не – рече Егла – неће она више никуда да иде, остаће у насељу па ма шта
било. – Нећеш остати у насељу – казао је Урија – они то неће дозволити. Азаило
и Јонадав ће те приморати да одеш. То је Закон. – Брига ме за Закон, ја
немам куд да одем – бранила се Егла. – Шта се то окола тиче? – казао је Урија.
– Ми само поступамо по заветима. – Брига ме за завете – викала је Егла. – Јонадав
и Азаило се старају за наше интересе пред Богом. Ти ћеш ићи – заврши
Урија. – Брига ме за богове и ја нећу ићи – рече Егла беживотно – сешћу овде
насред дворишта и нико неће моћи да ме помери с моје земље, с моје нечисте
земље. – Не дирај земљу која није твоја – викао је Урија разјарено – твоја
земља је тамо преко Јабтеле. Хајде одлази, жено, иди својим путем!
Христ исцељује
парализованог човека,
Бернхард Роде, 1780.
помазање – антички
обред приликом кога
је свето уље мазано
на главу новом краљу
или првосвештенику; у
хришћанству, то је једна
од светих тајни и обавља
се одмах после крштења
труд – врста гљиве која се
просушена употребљава
за паљење ватре
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
111