Српски језик и књижевност, читанка за први разред гимназије, Klett
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Хуман<strong>и</strong><strong>за</strong>м <strong>и</strong> ренесанса<br />
хуман<strong>и</strong><strong>за</strong>м – реч пот<strong>и</strong>че<br />
од <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанског пр<strong>и</strong>дева<br />
umaniesmo, односно од<br />
лат<strong>и</strong>нског обл<strong>и</strong>ка ове<br />
реч<strong>и</strong> humanus.<br />
Наглашена својства<br />
хуманост<strong>и</strong> (човечност<strong>и</strong>,<br />
човекољубља,<br />
племен<strong>и</strong>тост<strong>и</strong>) б<strong>и</strong>ла су<br />
повод <strong>за</strong> то да м<strong>и</strong>сл<strong>и</strong>оц<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>з 19. века терм<strong>и</strong>ном<br />
хуман<strong>и</strong><strong>за</strong>м <strong>и</strong>менују<br />
постепен<strong>и</strong> прела<strong>за</strong>к <strong>и</strong>з<br />
средњовековне културе<br />
у ново доба.<br />
ренесанса – у основ<strong>и</strong><br />
терм<strong>и</strong>на је француска<br />
реч renaissance, која знач<strong>и</strong><br />
поновно рађање, обнова.<br />
Промене у друштву <strong>и</strong><br />
уметност<strong>и</strong> током 15. <strong>и</strong><br />
16. века подст<strong>и</strong>цале су<br />
разм<strong>и</strong>шљања о другач<strong>и</strong>јем<br />
нач<strong>и</strong>ну ж<strong>и</strong>вота <strong>и</strong><br />
пр<strong>и</strong>ступу стваралаштву.<br />
Повратак уметн<strong>и</strong>чком<br />
наслеђу <strong>и</strong> вредност<strong>и</strong>ма<br />
<strong>и</strong>з ант<strong>и</strong>чког доба <strong>и</strong><br />
<strong>и</strong>нсп<strong>и</strong>р<strong>и</strong>саност уметн<strong>и</strong>ка<br />
дел<strong>и</strong>ма старогрчк<strong>и</strong>х <strong>и</strong><br />
старор<strong>и</strong>мск<strong>и</strong>х аутора<br />
такође су ут<strong>и</strong>цал<strong>и</strong> на то да<br />
се овај пер<strong>и</strong>од дож<strong>и</strong>в<strong>и</strong> као<br />
обнова ж<strong>и</strong>вота, повратак<br />
постојања <strong>и</strong> дух времена<br />
кој<strong>и</strong> је б<strong>и</strong>о пот<strong>и</strong>ск<strong>и</strong>ван<br />
током средњег века.<br />
Кључне реч<strong>и</strong>: хуман<strong>и</strong><strong>за</strong>м, ренесанса, ант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> узор<strong>и</strong> (imitatio), комед<strong>и</strong>ја дел арте (commedia<br />
dell’arte), ренесансна драма, јавно профес<strong>и</strong>онално позор<strong>и</strong>ште, ел<strong>и</strong><strong>за</strong>бетанско доба,<br />
ренесансне песн<strong>и</strong>чке форме, књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> родов<strong>и</strong> <strong>и</strong> врсте у ренесанс<strong>и</strong><br />
Појмом хуман<strong>и</strong><strong>за</strong>м <strong>и</strong> ренесанса најчешће се <strong>и</strong>менује пер<strong>и</strong>од у култур<strong>и</strong> <strong>и</strong><br />
уметност<strong>и</strong> Европе од 14. века до последњ<strong>и</strong>х децен<strong>и</strong>ја 16. века. Данас се устал<strong>и</strong>ло<br />
м<strong>и</strong>шљење да се терм<strong>и</strong>н<strong>и</strong> хуман<strong>и</strong><strong>за</strong>м <strong>и</strong> ренесанса кор<strong>и</strong>сте као с<strong>и</strong>нон<strong>и</strong>м<strong>и</strong>.<br />
Појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong> научн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> указују на то да је пер<strong>и</strong>од хуман<strong>и</strong>зма <strong>за</strong>право претход<strong>и</strong>о<br />
ренесансном добу. Већ од краја 13. века у радов<strong>и</strong>ма водећ<strong>и</strong>х уметн<strong>и</strong>ка, у<br />
ставов<strong>и</strong>ма појед<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х ф<strong>и</strong>лозофа, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> у нач<strong>и</strong>ну ж<strong>и</strong>вота <strong>за</strong>пажају се значајне<br />
промене. Постојање <strong>и</strong> уметн<strong>и</strong>чко стваралаштво поч<strong>и</strong>њу да се, <strong>и</strong> у садржај<strong>и</strong>ма<br />
<strong>и</strong> у формама, оп<strong>и</strong>ру рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м схватањ<strong>и</strong>ма. Ист<strong>и</strong>че се људско достојанство,<br />
указује се на ор<strong>и</strong>г<strong>и</strong>налност <strong>и</strong> непоновљ<strong>и</strong>вост <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалног постојања, па<br />
се човеку даје повлашћено место у свету, као <strong>и</strong> слобода да управља свој<strong>и</strong>м<br />
ж<strong>и</strong>вотом, да непосредно <strong>и</strong> стваралачк<strong>и</strong> <strong>и</strong>сказује осећања <strong>и</strong> разм<strong>и</strong>шљања.<br />
Промене у схватању човековог положаја у свету н<strong>и</strong>су б<strong>и</strong>ле нагле н<strong>и</strong><br />
револуц<strong>и</strong>онарне. Оне су трајале децен<strong>и</strong>јама, разв<strong>и</strong>јале су се разл<strong>и</strong>ч<strong>и</strong>то <strong>и</strong> у<br />
етапама, у <strong>за</strong>в<strong>и</strong>сност<strong>и</strong> од друштвен<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ка <strong>и</strong> конкретн<strong>и</strong>х <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х<br />
околност<strong>и</strong>. Зато се уоб<strong>и</strong>чајено сматра да хуман<strong>и</strong><strong>за</strong>м претход<strong>и</strong> ренесанс<strong>и</strong><br />
као наговештај нов<strong>и</strong>х <strong>и</strong>деја <strong>и</strong> значајн<strong>и</strong>х промена, а да ренесанса<br />
представља остварење најважн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х хуман<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х <strong>и</strong>деја у нач<strong>и</strong>ну ж<strong>и</strong>вота<br />
<strong>и</strong> стваралаштву.<br />
Колевка хуман<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х, а потом <strong>и</strong> ренесансн<strong>и</strong>х <strong>и</strong>деја, б<strong>и</strong>ла је Итал<strong>и</strong>ја.<br />
Постепено, <strong>и</strong>деје хуман<strong>и</strong>зма <strong>и</strong> ренесансе ш<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ле су се у друге водеће европске<br />
земље: Холанд<strong>и</strong>ју, Шпан<strong>и</strong>ју, Енглеску, Француску, Немачку. Када је реч о<br />
уметност<strong>и</strong>, <strong>и</strong>деје хуман<strong>и</strong>зма <strong>и</strong> ренесансе најнепосредн<strong>и</strong>је су <strong>и</strong>зражене у<br />
дел<strong>и</strong>ма л<strong>и</strong>ковн<strong>и</strong>х уметн<strong>и</strong>ка <strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>ка.<br />
Промена друштвене кл<strong>и</strong>ме<br />
Сваку промену у духовн<strong>и</strong>м делатност<strong>и</strong>ма, нароч<strong>и</strong>то у уметност<strong>и</strong>, прате<br />
одговарајућа зб<strong>и</strong>вања у друштвеном ж<strong>и</strong>воту. Значајне нов<strong>и</strong>не које су услов<strong>и</strong>ле<br />
појаву хуман<strong>и</strong>зма, а потом <strong>и</strong> ренесансе, ве<strong>за</strong>не су <strong>за</strong> световно друштво. Оно се<br />
све в<strong>и</strong>ше одваја од цркве <strong>и</strong> рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х <strong>и</strong>нст<strong>и</strong>туц<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> поч<strong>и</strong>ње да орган<strong>и</strong>зује<br />
ж<strong>и</strong>вот кој<strong>и</strong> н<strong>и</strong>је руковођен <strong>и</strong>скључ<strong>и</strong>во рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м догмама <strong>и</strong> верск<strong>и</strong>м<br />
пр<strong>и</strong>нц<strong>и</strong>п<strong>и</strong>ма. Промењен однос према рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> мот<strong>и</strong>в<strong>и</strong>сао је људе да теже<br />
остварењу л<strong>и</strong>чне среће у раду <strong>и</strong> стваралаштву. Световно друштво, посебно<br />
током 14. века, поч<strong>и</strong>ње да се оп<strong>и</strong>смењује <strong>и</strong> богат<strong>и</strong>, а потом <strong>и</strong> да ст<strong>и</strong>че <strong>и</strong> разв<strong>и</strong>ја<br />
друштвен<strong>и</strong> статус кој<strong>и</strong> омогућује доношење одлука <strong>и</strong> ут<strong>и</strong>че на промену<br />
постојећег стања у друштву.<br />
214<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, д<strong>и</strong>стр<strong>и</strong>буц<strong>и</strong>ја, објављ<strong>и</strong>вање, прерада <strong>и</strong> друга употреба овог ауторског дела <strong>и</strong>л<strong>и</strong> његов<strong>и</strong>х делова у б<strong>и</strong>ло ком об<strong>и</strong>му <strong>и</strong> поступку, укључујућ<strong>и</strong><br />
фотокоп<strong>и</strong>рање, штампање, чување у електронском обл<strong>и</strong>ку, односно ч<strong>и</strong>њење дела доступн<strong>и</strong>м јавност<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>л<strong>и</strong> беж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м путем на нач<strong>и</strong>н кој<strong>и</strong> омогућује појед<strong>и</strong>нцу <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалн<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ступ делу<br />
са места <strong>и</strong> у време које он одабере, без п<strong>и</strong>смене сагласност<strong>и</strong> <strong>и</strong>здавача. Свако неовлашћено кор<strong>и</strong>шћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском <strong>и</strong> сродн<strong>и</strong>м прав<strong>и</strong>ма.
Change language