Српски језик и књижевност, читанка за први разред гимназије, Klett
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Јез<strong>и</strong>чка с<strong>и</strong>туац<strong>и</strong>ја код Срба у средњем веку пове<strong>за</strong>на је са пр<strong>и</strong>мањем<br />
хр<strong>и</strong>шћанства. У књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>м дел<strong>и</strong>ма наш<strong>и</strong>х средњовековн<strong>и</strong>х аутора постепено<br />
су се разв<strong>и</strong>јал<strong>и</strong> <strong>и</strong> учвршћ<strong>и</strong>вал<strong>и</strong> јез<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> садржај<strong>и</strong> карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чн<strong>и</strong> <strong>за</strong><br />
нашу средњовековну културу <strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевност.<br />
Ћ<strong>и</strong>р<strong>и</strong>ло <strong>и</strong> Метод<strong>и</strong>је,<br />
манаст<strong>и</strong>р Тројан,<br />
Бугарска. Фреска пот<strong>и</strong>че<br />
<strong>и</strong>з прве полов<strong>и</strong>не 19. века,<br />
а њен аутор је Захар<strong>и</strong><br />
Зограф.<br />
Преводна <strong>и</strong> домаћа књ<strong>и</strong>жевност<br />
На почетку развоја српске средњовековне књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> најв<strong>и</strong>ше је б<strong>и</strong>ло<br />
превода са грчког, а потом <strong>и</strong> са лат<strong>и</strong>нског <strong>и</strong> друг<strong>и</strong>х <strong>јез<strong>и</strong>к</strong>а. Посредством ов<strong>и</strong>х<br />
превода, у српску средњовековну књ<strong>и</strong>жевност уведено је мноштво мот<strong>и</strong>ва,<br />
тема <strong>и</strong> жанрова, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> значајн<strong>и</strong>х ст<strong>и</strong>лск<strong>и</strong>х одл<strong>и</strong>ка <strong>и</strong> стваралачк<strong>и</strong>х поступака<br />
<strong>и</strong>з времена ант<strong>и</strong>ке, кој<strong>и</strong> ће постат<strong>и</strong> карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чн<strong>и</strong> <strong>за</strong> ор<strong>и</strong>г<strong>и</strong>нална дела наш<strong>и</strong>х<br />
средњовековн<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>саца.<br />
У преводној књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> дом<strong>и</strong>н<strong>и</strong>рају б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> текстов<strong>и</strong>, апокр<strong>и</strong>ф<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong> хаг<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>је. Апокр<strong>и</strong>фн<strong>и</strong> текстов<strong>и</strong> су <strong>и</strong>скључен<strong>и</strong> <strong>и</strong>з Б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>је, а у њ<strong>и</strong>ма<br />
је хр<strong>и</strong>шћанско в<strong>и</strong>ђење ж<strong>и</strong>вота пр<strong>и</strong>ка<strong>за</strong>но са много елемената фантаст<strong>и</strong>ке <strong>и</strong><br />
фолклора, што је <strong>за</strong> оновремене ч<strong>и</strong>таоце б<strong>и</strong>ло пр<strong>и</strong>влачно. Апокр<strong>и</strong>ф<strong>и</strong> су у<br />
нашој културној сред<strong>и</strong>н<strong>и</strong> б<strong>и</strong>л<strong>и</strong> веома распрострањен<strong>и</strong>. Такође, б<strong>и</strong>ле су популарне<br />
<strong>и</strong> хаг<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>је, односно ж<strong>и</strong>вотоп<strong>и</strong>с<strong>и</strong> светаца, <strong>и</strong>з кој<strong>и</strong>х ће се разв<strong>и</strong>т<strong>и</strong><br />
ж<strong>и</strong>т<strong>и</strong>је, најпопуларн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> жанр српске средњовековне књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>.<br />
Разв<strong>и</strong>јена је <strong>и</strong> црквена поез<strong>и</strong>ја, која по постанку, садрж<strong>и</strong>н<strong>и</strong> <strong>и</strong> улогама <strong>и</strong>ма<br />
л<strong>и</strong>тург<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>, односно богослужбен<strong>и</strong> карактер. Захваљујућ<strong>и</strong> превод<strong>и</strong>ма, у<br />
нашу средњовековну књ<strong>и</strong>жевност доспевају зборн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> црквен<strong>и</strong>х беседа, а<br />
нароч<strong>и</strong>ту популарност <strong>и</strong> значај <strong>и</strong>мају роман<strong>и</strong> <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>поветке.<br />
Општа места (топос<strong>и</strong>) карактер<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чна су <strong>за</strong> књ<strong>и</strong>жевна<br />
дела у средњем веку. Уоб<strong>и</strong>чајено је да дела <strong>за</strong>поч<strong>и</strong>њу обраћањем<br />
Богу, да се Божја пром<strong>и</strong>сао <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>че као <strong>и</strong>нсп<strong>и</strong>рац<strong>и</strong>ја <strong>за</strong> рад, па<br />
се <strong>и</strong>зносе реч<strong>и</strong> <strong>за</strong>хвалност<strong>и</strong>, а понекад <strong>и</strong> мол<strong>и</strong>тве да рад буде<br />
успешан <strong>и</strong> Богу угодан. Неретко се дешава да аутор<strong>и</strong> дело <strong>и</strong>менују<br />
као пр<strong>и</strong>нос („пр<strong>и</strong>ношен<strong>и</strong>је”) кој<strong>и</strong>м славе Божје <strong>и</strong>ме <strong>и</strong> дело,<br />
ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> ман<strong>и</strong>фестују снагу рел<strong>и</strong>г<strong>и</strong>јског надахнућа. Захваљујућ<strong>и</strong><br />
познавању кључн<strong>и</strong>х мот<strong>и</strong>ва <strong>и</strong>з Б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>је <strong>и</strong>л<strong>и</strong> догађаја кој<strong>и</strong> су<br />
обележ<strong>и</strong>л<strong>и</strong> епоху, најчешће се откр<strong>и</strong>ва см<strong>и</strong>сао бројн<strong>и</strong>х алуз<strong>и</strong>ја<br />
(недореченост<strong>и</strong>, наговештаја), које су одл<strong>и</strong>ка ст<strong>и</strong>ла средњовековн<strong>и</strong>х<br />
п<strong>и</strong>саца.<br />
Општа места у ст<strong>и</strong>лу текстова средњовековне књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong><br />
представљају <strong>и</strong> ц<strong>и</strong>тат<strong>и</strong>. Најв<strong>и</strong>ше се ц<strong>и</strong>т<strong>и</strong>рају б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> текстов<strong>и</strong>.<br />
Постоје д<strong>и</strong>ректн<strong>и</strong> ц<strong>и</strong>тат<strong>и</strong>, кој<strong>и</strong> се редовно означавају<br />
наводн<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>ма, ал<strong>и</strong> се кор<strong>и</strong>сте <strong>и</strong> сложен<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> обл<strong>и</strong>ц<strong>и</strong> ц<strong>и</strong>т<strong>и</strong>рања<br />
– књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> ц<strong>и</strong>тат<strong>и</strong> б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х текстова, у кој<strong>и</strong>ма се ц<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ране<br />
реч<strong>и</strong> употребљавају у новом, понекад <strong>и</strong> неочек<strong>и</strong>ваном значењу.<br />
У средњовековној књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> настајал<strong>и</strong> су текстов<strong>и</strong> разноврсн<strong>и</strong><br />
по форм<strong>и</strong> (обл<strong>и</strong>ку). Њ<strong>и</strong>хове форме <strong>и</strong> структуре б<strong>и</strong>ле<br />
174<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, д<strong>и</strong>стр<strong>и</strong>буц<strong>и</strong>ја, објављ<strong>и</strong>вање, прерада <strong>и</strong> друга употреба овог ауторског дела <strong>и</strong>л<strong>и</strong> његов<strong>и</strong>х делова у б<strong>и</strong>ло ком об<strong>и</strong>му <strong>и</strong> поступку, укључујућ<strong>и</strong><br />
фотокоп<strong>и</strong>рање, штампање, чување у електронском обл<strong>и</strong>ку, односно ч<strong>и</strong>њење дела доступн<strong>и</strong>м јавност<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>л<strong>и</strong> беж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м путем на нач<strong>и</strong>н кој<strong>и</strong> омогућује појед<strong>и</strong>нцу <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалн<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ступ делу<br />
са места <strong>и</strong> у време које он одабере, без п<strong>и</strong>смене сагласност<strong>и</strong> <strong>и</strong>здавача. Свако неовлашћено кор<strong>и</strong>шћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском <strong>и</strong> сродн<strong>и</strong>м прав<strong>и</strong>ма.