Српски језик и књижевност, читанка за први разред гимназије, Klett
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Ода меланхол<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, В<strong>и</strong>л<strong>и</strong>јем<br />
М<strong>и</strong>лер, 1872.<br />
– Глава м<strong>и</strong> пуца... – говор<strong>и</strong> један од дугајл<strong>и</strong>ја. – Јуче смо<br />
код Дукмасов<strong>и</strong>х ја <strong>и</strong> Васка поп<strong>и</strong>л<strong>и</strong> чет<strong>и</strong>р<strong>и</strong> флаше коњака...<br />
– He разумем <strong>за</strong>што лаже! – љут<strong>и</strong> се друг<strong>и</strong> дугајл<strong>и</strong>ја. –<br />
Лаже као скот. Уб<strong>и</strong>о ме бог ако н<strong>и</strong>је <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>на...<br />
– To је <strong>и</strong>сто таква <strong>и</strong>ст<strong>и</strong>на као да вашка кашље.<br />
– Х<strong>и</strong>-х<strong>и</strong>! – смешка се Јона. – Ве-села господа!<br />
– Фуј, ђаво да те нос<strong>и</strong>!... – бесн<strong>и</strong> грбавко. – Хоћеш л<strong>и</strong><br />
потерат<strong>и</strong>, стара б<strong>и</strong>танго, <strong>и</strong>л<strong>и</strong> нећеш? Зар се тако воз<strong>и</strong>?<br />
Распал<strong>и</strong> га б<strong>и</strong>чем! Деде, ђаволе! Деде! Јаче ош<strong>и</strong>н<strong>и</strong>!<br />
Јона осећа <strong>и</strong><strong>за</strong> леђа грбавково узмувано тело <strong>и</strong> дрхтав<strong>и</strong><br />
глас. Слуша псовку њему упућену, в<strong>и</strong>д<strong>и</strong> људе <strong>и</strong> мало-помало<br />
поч<strong>и</strong>ње му нестајат<strong>и</strong> <strong>и</strong>з груд<strong>и</strong> осећање усамљеност<strong>и</strong>. Грбавко грд<strong>и</strong> док<br />
се не <strong>за</strong>грцне од сочне, б<strong>и</strong><strong>за</strong>рне псовке <strong>и</strong> не <strong>за</strong>кашље се. Дугајл<strong>и</strong>је поч<strong>и</strong>њу<br />
разговор о некој Надежд<strong>и</strong> Петровној. Јона се осврће према њ<strong>и</strong>ма.<br />
Кад је дочекао кратку паузу, осврнуо се још једном <strong>и</strong> почео да мрмља:<br />
– А мен<strong>и</strong> је... овај... ове недеље с<strong>и</strong>н умро!<br />
– Св<strong>и</strong> ћемо умрет<strong>и</strong>... – узд<strong>и</strong>ше грбавко, бр<strong>и</strong>шућ<strong>и</strong> уста после кашља. –<br />
Heгo, терај, терај! Господо, ја уопште не могу да се воз<strong>и</strong>м овако! Кад ће нас<br />
он довест<strong>и</strong>?<br />
– А т<strong>и</strong> га мало подстакн<strong>и</strong>... по врату!<br />
– Чујеш л<strong>и</strong> т<strong>и</strong>, стара б<strong>и</strong>танго? По врату ћу те!... Ако се човек устручава<br />
са вама, мора <strong>и</strong>ћ<strong>и</strong> пешке!... Чујеш л<strong>и</strong> т<strong>и</strong>, Змају Гор<strong>и</strong>н<strong>и</strong>чу? Ил<strong>и</strong> те н<strong>и</strong>је бр<strong>и</strong>га<br />
што ја говор<strong>и</strong>м?<br />
И Јона в<strong>и</strong>ше чује звук него што осећа ударац по врату.<br />
– Х<strong>и</strong>-х<strong>и</strong>... – смеје се. – Весела господа, бог <strong>и</strong>м дао здравља!<br />
– Коч<strong>и</strong>јашу, јес<strong>и</strong> л<strong>и</strong> ожењен? – п<strong>и</strong>та га дугајл<strong>и</strong>ја.<br />
– Је л’ ја? Х<strong>и</strong>-х<strong>и</strong>... ве-села господа! Сада је моја јед<strong>и</strong>на жена – црна<br />
земља... Х<strong>и</strong>-хо-хо!... To јест гроб!... С<strong>и</strong>н м<strong>и</strong> је, ето, умро, a ја сам ж<strong>и</strong>в... чудновата<br />
ствар, смрт је погреш<strong>и</strong>ла врата... Уместо да дође к мен<strong>и</strong>, от<strong>и</strong>шла је<br />
с<strong>и</strong>ну...<br />
И Јона се окреће на сед<strong>и</strong>шту да <strong>и</strong>спр<strong>и</strong>ча како је умро његов с<strong>и</strong>н, ал<strong>и</strong><br />
грбавко лако узд<strong>и</strong>ше <strong>и</strong> саопштава да су, хвала богу, нај<strong>за</strong>д, ст<strong>и</strong>гл<strong>и</strong>. Пошто<br />
је пр<strong>и</strong>м<strong>и</strong>о двадесет копејк<strong>и</strong>, Јона дуго гледа <strong>за</strong> весељац<strong>и</strong>ма кој<strong>и</strong> нестају у<br />
мрачном улазу.<br />
Опет је сам <strong>и</strong> опет <strong>за</strong> њега настаје т<strong>и</strong>ш<strong>и</strong>на...<br />
Туга, ум<strong>и</strong>рена <strong>за</strong> кратко време, поново се јавља <strong>и</strong> још снажн<strong>и</strong>је му разд<strong>и</strong>ре<br />
груд<strong>и</strong>. Јон<strong>и</strong>не оч<strong>и</strong> узнем<strong>и</strong>рено <strong>и</strong> мучен<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> лутају по мас<strong>и</strong> која снује с<br />
обе стране ул<strong>и</strong>це: неће л<strong>и</strong> се међу х<strong>и</strong>љадама људ<strong>и</strong> наћ<strong>и</strong> бар један кој<strong>и</strong> б<strong>и</strong> га<br />
саслушао? Ал<strong>и</strong> гом<strong>и</strong>ла жур<strong>и</strong>, не пр<strong>и</strong>мећујућ<strong>и</strong> н<strong>и</strong> њега н<strong>и</strong> његову тугу... Туга<br />
голема, безгран<strong>и</strong>чна. Да пукну Јон<strong>и</strong>не груд<strong>и</strong> <strong>и</strong> да се <strong>и</strong>з њ<strong>и</strong>х <strong>и</strong>зл<strong>и</strong>је туга, свет<br />
б<strong>и</strong> поплав<strong>и</strong>ла, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong>пак се не в<strong>и</strong>д<strong>и</strong>. Умела је да се смест<strong>и</strong> у тако н<strong>и</strong>штавну<br />
љуштуру да се <strong>и</strong> по белом дану свећом не б<strong>и</strong> могла в<strong>и</strong>дет<strong>и</strong>...<br />
Јона је угледао ч<strong>и</strong>стача двор<strong>и</strong>шта са <strong>за</strong>вежљајем <strong>и</strong> одлуч<strong>и</strong>о да с њ<strong>и</strong>м<br />
поразговара.<br />
– Драг<strong>и</strong> мој, кол<strong>и</strong>ко је сада сат<strong>и</strong>? – п<strong>и</strong>тао је.<br />
68<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, д<strong>и</strong>стр<strong>и</strong>буц<strong>и</strong>ја, објављ<strong>и</strong>вање, прерада <strong>и</strong> друга употреба овог ауторског дела <strong>и</strong>л<strong>и</strong> његов<strong>и</strong>х делова у б<strong>и</strong>ло ком об<strong>и</strong>му <strong>и</strong> поступку, укључујућ<strong>и</strong><br />
фотокоп<strong>и</strong>рање, штампање, чување у електронском обл<strong>и</strong>ку, односно ч<strong>и</strong>њење дела доступн<strong>и</strong>м јавност<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>л<strong>и</strong> беж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м путем на нач<strong>и</strong>н кој<strong>и</strong> омогућује појед<strong>и</strong>нцу <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалн<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ступ делу<br />
са места <strong>и</strong> у време које он одабере, без п<strong>и</strong>смене сагласност<strong>и</strong> <strong>и</strong>здавача. Свако неовлашћено кор<strong>и</strong>шћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском <strong>и</strong> сродн<strong>и</strong>м прав<strong>и</strong>ма.
Change language