Српски језик и књижевност, читанка за први разред гимназије, Klett
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
су устаљене <strong>и</strong> утврђене, а веома често <strong>и</strong> код<strong>и</strong>ф<strong>и</strong>коване (проп<strong>и</strong>сане одговарајућ<strong>и</strong>м<br />
прав<strong>и</strong>л<strong>и</strong>ма). Разл<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>змеђу песама <strong>и</strong> прозн<strong>и</strong>х текстова н<strong>и</strong>је б<strong>и</strong>ла<br />
тако оштра, па је тешко разл<strong>и</strong>коват<strong>и</strong> родове средњовековне књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> у<br />
данашњем см<strong>и</strong>слу реч<strong>и</strong>. У наредној табел<strong>и</strong> наведене су <strong>и</strong> оп<strong>и</strong>сане уоб<strong>и</strong>чајене<br />
књ<strong>и</strong>жевне врсте у средњовековној в<strong>и</strong><strong>за</strong>нт<strong>и</strong>јској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>.<br />
Табела 19. Главне књ<strong>и</strong>жевне врсте у средњовековној књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong><br />
ГЛАВНЕ КЊИЖЕВНЕ ВРСТЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ<br />
канон – сложен<strong>и</strong> обл<strong>и</strong>к црквене православне поез<strong>и</strong>је,<br />
сач<strong>и</strong>њен од девет песама, пр<strong>и</strong> чему се друга песма (обраћање<br />
Мојс<strong>и</strong>ја народу у очек<strong>и</strong>вању смрт<strong>и</strong>) не <strong>и</strong>звод<strong>и</strong>. Песме се у<br />
једном гласу ч<strong>и</strong>тају на богослужбеном јутрењу. Свака од<br />
песама <strong>и</strong>ма некол<strong>и</strong>ко строфа. Прва је <strong>и</strong>рмос (спона <strong>и</strong>змеђу<br />
б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јске песме <strong>и</strong> песме која след<strong>и</strong>), а <strong>за</strong> њом следе <strong>и</strong>кос<strong>и</strong>,<br />
тропар<strong>и</strong>, кондац<strong>и</strong>.<br />
акат<strong>и</strong>ст – сложен<strong>и</strong> обл<strong>и</strong>к црквене поез<strong>и</strong>је током ч<strong>и</strong>јег<br />
појања се стој<strong>и</strong>. У њему се смењују 12 кондака <strong>и</strong> 12 <strong>и</strong>коса.<br />
Наглашено <strong>и</strong>нтересовање <strong>за</strong> акат<strong>и</strong>ст у српској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong><br />
јавља се од 16. века. Акат<strong>и</strong>ст<strong>и</strong> се често удружују у акат<strong>и</strong>сн<strong>и</strong>к<br />
<strong>и</strong>л<strong>и</strong> л<strong>и</strong>тург<strong>и</strong>јску књ<strong>и</strong>гу, која објед<strong>и</strong>њује песме посвећене<br />
Хр<strong>и</strong>сту, свец<strong>и</strong>ма <strong>и</strong> Богород<strong>и</strong>ц<strong>и</strong>.<br />
<strong>и</strong>кос – православна црквена песма која слав<strong>и</strong> свечеву<br />
бл<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ну Хр<strong>и</strong>сту, као <strong>и</strong> молбу да се помогне он<strong>и</strong>ма кој<strong>и</strong> га<br />
славе <strong>и</strong> моле му се.<br />
тропар – наз<strong>и</strong>в <strong>за</strong> краћу црквену песму <strong>и</strong>л<strong>и</strong> <strong>за</strong> строфу у<br />
црквеној песм<strong>и</strong>. Тропар<strong>и</strong> су посвећен<strong>и</strong> свецу <strong>и</strong>л<strong>и</strong> неком<br />
догађају.<br />
кондак – обл<strong>и</strong>к песме кој<strong>и</strong> се често наз<strong>и</strong>ва <strong>и</strong> х<strong>и</strong>мна<br />
ст<strong>и</strong>х<strong>и</strong>ра – црквена песма састављена од строфа које се умећу<br />
у друге црквене песме. У црквеној служб<strong>и</strong> ст<strong>и</strong>хов<strong>и</strong> ст<strong>и</strong>х<strong>и</strong>ра<br />
су мелод<strong>и</strong>јск<strong>и</strong> разв<strong>и</strong>јен<strong>и</strong>.<br />
похвала – краћ<strong>и</strong> <strong>и</strong>л<strong>и</strong> дуж<strong>и</strong> текст л<strong>и</strong>рског карактера кој<strong>и</strong><br />
вел<strong>и</strong>ча <strong>и</strong> слав<strong>и</strong> л<strong>и</strong>чност свет<strong>и</strong>теља, понекад <strong>и</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>јске<br />
л<strong>и</strong>чност<strong>и</strong>, те тако увећава њ<strong>и</strong>хов култ. Може се појав<strong>и</strong>т<strong>и</strong><br />
самостално, ал<strong>и</strong> <strong>и</strong> као део веће цел<strong>и</strong>не, на пр<strong>и</strong>мер ж<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ја.<br />
мол<strong>и</strong>тва – <strong>и</strong>зраз<strong>и</strong>то л<strong>и</strong>рск<strong>и</strong> текст у обл<strong>и</strong>ку песн<strong>и</strong>чког<br />
обраћања Богу, анђел<strong>и</strong>ма <strong>и</strong>л<strong>и</strong> свец<strong>и</strong>ма. Текст мол<strong>и</strong>тве <strong>и</strong>ма<br />
канон<strong>и</strong>зован, односно устаљен садржај кој<strong>и</strong> обухвата:<br />
<strong>за</strong>хваљ<strong>и</strong>вање, <strong>и</strong>споведање грешност<strong>и</strong>, кајање <strong>и</strong> скрушеност <strong>и</strong><br />
саму молбу („<strong>и</strong>скање”).<br />
хрон<strong>и</strong>ке – чест књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> род у в<strong>и</strong><strong>за</strong>нт<strong>и</strong>јској<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>. Истор<strong>и</strong>јска прошлост народа доследно<br />
се довод<strong>и</strong> у везу са Божјом пром<strong>и</strong>сл<strong>и</strong>. У хрон<strong>и</strong>кама <strong>и</strong>ма <strong>и</strong><br />
елемената легенд<strong>и</strong> <strong>и</strong> б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јског предања.<br />
плач – популарна књ<strong>и</strong>жевна врста у којој се непосредно<br />
<strong>и</strong>зражава туга поводом свет<strong>и</strong>тељевог страдалн<strong>и</strong>штва. Плач<br />
<strong>и</strong>ма наглашен л<strong>и</strong>рск<strong>и</strong> карактер.<br />
летоп<strong>и</strong>с – наз<strong>и</strong>в <strong>за</strong> <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ографск<strong>и</strong> жанр у руској <strong>и</strong> српској<br />
<strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> сродан в<strong>и</strong><strong>за</strong>нт<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>м хрон<strong>и</strong>кама. Водећа<br />
тема српск<strong>и</strong>х летоп<strong>и</strong>са је <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ја народа <strong>и</strong>, посебно,<br />
д<strong>и</strong>наст<strong>и</strong>је Немањ<strong>и</strong>ћа. Об<strong>и</strong>м летоп<strong>и</strong>са н<strong>и</strong>је вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong>. Прошлост<br />
Немањ<strong>и</strong>ћа се пр<strong>и</strong>казује прегледно <strong>и</strong> сажето. У тексту<br />
летоп<strong>и</strong>са много је б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х мот<strong>и</strong>ва <strong>и</strong> б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јске с<strong>и</strong>мбол<strong>и</strong>ке.<br />
родослов – <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ографск<strong>и</strong> жанр сродан летоп<strong>и</strong>су, од којег<br />
се разл<strong>и</strong>кује по томе што сажето пр<strong>и</strong>казује <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ју лозе<br />
Немањ<strong>и</strong>ћа, без б<strong>и</strong>бл<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х мот<strong>и</strong>ва.<br />
хаг<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>ја – поучан текст кој<strong>и</strong> сл<strong>и</strong>ка <strong>и</strong>деал светог<br />
хр<strong>и</strong>шћанског ж<strong>и</strong>вота. Хаг<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>је су нароч<strong>и</strong>то пр<strong>и</strong>сутне<br />
у прв<strong>и</strong>м фа<strong>за</strong>ма развоја средњовековне књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong><br />
јер пр<strong>и</strong>казују борбу монаха са <strong>и</strong>скушењ<strong>и</strong>ма, одуп<strong>и</strong>рање<br />
слабост<strong>и</strong>ма тела <strong>и</strong> духа. Због узорног пр<strong>и</strong>каз<strong>и</strong>вања светачког<br />
ж<strong>и</strong>вота хаг<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>је су б<strong>и</strong>ле цењене међу монас<strong>и</strong>ма.<br />
ж<strong>и</strong>т<strong>и</strong>је – најпопуларн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> <strong>и</strong> најразв<strong>и</strong>јен<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> жанр српске<br />
средњовековне књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>. Садрж<strong>и</strong>нск<strong>и</strong>, ж<strong>и</strong>т<strong>и</strong>је је<br />
<strong>и</strong>нсп<strong>и</strong>р<strong>и</strong>сано ант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м б<strong>и</strong>ограф<strong>и</strong>јама. Оно пр<strong>и</strong>казује<br />
ж<strong>и</strong>вот <strong>и</strong> подв<strong>и</strong>ге свет<strong>и</strong>теља <strong>и</strong> главна сврха његовог п<strong>и</strong>сања<br />
јесте да пр<strong>и</strong>каже обра<strong>за</strong>ц светачког ж<strong>и</strong>вота <strong>и</strong> понашања.<br />
Св<strong>и</strong> б<strong>и</strong>ографск<strong>и</strong> садржај<strong>и</strong> подређен<strong>и</strong> су овој функц<strong>и</strong>ј<strong>и</strong><br />
текста. Ж<strong>и</strong>т<strong>и</strong>је <strong>и</strong>ма в<strong>и</strong>шеструку <strong>и</strong> значајну улогу како у<br />
охрабр<strong>и</strong>вању манаст<strong>и</strong>рског колект<strong>и</strong>ва да <strong>и</strong>страје у вер<strong>и</strong>, тако<br />
<strong>и</strong> у ш<strong>и</strong>рењу култа свеца.<br />
Најстар<strong>и</strong>ја ж<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ја п<strong>и</strong>сана на <strong>јез<strong>и</strong>к</strong>у св<strong>и</strong>х Словена<br />
посвећена су Ћ<strong>и</strong>р<strong>и</strong>лу <strong>и</strong> Метод<strong>и</strong>ју, а њ<strong>и</strong>хово ауторство још<br />
увек н<strong>и</strong>је утврђено.<br />
У српској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> разл<strong>и</strong>кују се краћа ж<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ја<br />
(такозвана пролошка ж<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ја) <strong>и</strong> об<strong>и</strong>мна ж<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ја. Ж<strong>и</strong>т<strong>и</strong>ја се<br />
ч<strong>и</strong>тају у манаст<strong>и</strong>рској трпе<strong>за</strong>р<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>, на дан престављења свеца.<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, д<strong>и</strong>стр<strong>и</strong>буц<strong>и</strong>ја, објављ<strong>и</strong>вање, прерада <strong>и</strong> друга употреба овог ауторског дела <strong>и</strong>л<strong>и</strong> његов<strong>и</strong>х делова у б<strong>и</strong>ло ком об<strong>и</strong>му <strong>и</strong> поступку, укључујућ<strong>и</strong><br />
фотокоп<strong>и</strong>рање, штампање, чување у електронском обл<strong>и</strong>ку, односно ч<strong>и</strong>њење дела доступн<strong>и</strong>м јавност<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>л<strong>и</strong> беж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м путем на нач<strong>и</strong>н кој<strong>и</strong> омогућује појед<strong>и</strong>нцу <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалн<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ступ делу<br />
са места <strong>и</strong> у време које он одабере, без п<strong>и</strong>смене сагласност<strong>и</strong> <strong>и</strong>здавача. Свако неовлашћено кор<strong>и</strong>шћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском <strong>и</strong> сродн<strong>и</strong>м прав<strong>и</strong>ма.<br />
175
Change language