Српски језик и књижевност, читанка за први разред гимназије, Klett
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Градов<strong>и</strong><br />
Средњовековн<strong>и</strong> град је б<strong>и</strong>о утврђење, с<strong>и</strong>гурно<br />
уточ<strong>и</strong>ште, одбрамбена л<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ја. Хуман<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чко<br />
доба отвара градове, па се <strong>и</strong> <strong>и</strong>зван њ<strong>и</strong>хов<strong>и</strong>х<br />
з<strong>и</strong>д<strong>и</strong>на под<strong>и</strong>жу насеља. Разв<strong>и</strong>јају се тргов<strong>и</strong>на <strong>и</strong><br />
про<strong>и</strong>зводња. Становн<strong>и</strong>штво све в<strong>и</strong>ше напушта<br />
сеоску сред<strong>и</strong>ну <strong>и</strong> прелаз<strong>и</strong> у градове у потраз<strong>и</strong><br />
<strong>за</strong> остварењем л<strong>и</strong>чне ж<strong>и</strong>вотне среће. До 16.<br />
века највећ<strong>и</strong> европск<strong>и</strong> градов<strong>и</strong> <strong>и</strong>мал<strong>и</strong> су нешто<br />
в<strong>и</strong>ше од 100.000 становн<strong>и</strong>ка, да б<strong>и</strong> се већ током<br />
наредн<strong>и</strong>х некол<strong>и</strong>ко децен<strong>и</strong>ја у Напуљу, Венец<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>,<br />
Пар<strong>и</strong>зу, Сев<strong>и</strong>љ<strong>и</strong>, Лондону <strong>и</strong> Антверпену тај број<br />
удвоструч<strong>и</strong>о.<br />
Град је постао не само погодно место <strong>за</strong><br />
рад <strong>и</strong> <strong>за</strong>раду, <strong>за</strong> бољ<strong>и</strong> <strong>и</strong> практ<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>вот,<br />
већ <strong>и</strong> простор на којем се разв<strong>и</strong>ја уметн<strong>и</strong>чка<br />
делатност. Бројно становн<strong>и</strong>штво градова доб<strong>и</strong>ја<br />
могућност да <strong>за</strong>довољ<strong>и</strong> своје културне потребе. Захваљујућ<strong>и</strong> томе, град <strong>и</strong>з доба<br />
хуман<strong>и</strong>зма <strong>и</strong> ренесансе постаје центар културног ж<strong>и</strong>вота друштва, простор на<br />
којем се уметн<strong>и</strong>к, често <strong>и</strong> непосредно, сусреће са својом публ<strong>и</strong>ком.<br />
Панорама шпанског<br />
града Сев<strong>и</strong>ље,<br />
грав<strong>и</strong>ра <strong>и</strong>з 16. века<br />
Јез<strong>и</strong>к<br />
За културу, а посебно <strong>за</strong> књ<strong>и</strong>жевност, вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> значај током<br />
хуман<strong>и</strong>зма <strong>и</strong> ренесансе <strong>и</strong>мало је п<strong>и</strong>тање <strong>јез<strong>и</strong>к</strong>а. У 13. <strong>и</strong> 14. веку прв<strong>и</strong><br />
значајн<strong>и</strong> хуман<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong> п<strong>и</strong>шу <strong>и</strong> на лат<strong>и</strong>нском <strong>и</strong> на (одго варајућем)<br />
народном <strong>јез<strong>и</strong>к</strong>у. У дел<strong>и</strong>ма п<strong>и</strong>саца попут Дантеа народн<strong>и</strong><br />
<strong>јез<strong>и</strong>к</strong> се пр<strong>и</strong>казује у пуном сјају. Већ<strong>и</strong>на књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>ка тог доба, своја<br />
најзначајн<strong>и</strong>ја остварења нап<strong>и</strong>сал<strong>и</strong> су на народном <strong>јез<strong>и</strong>к</strong>у. Кроз<br />
лепоту народн<strong>и</strong>х реч<strong>и</strong>, кован<strong>и</strong>це <strong>и</strong> уметн<strong>и</strong>чко обл<strong>и</strong>ковање јез<strong>и</strong>чког<br />
<strong>и</strong>зра<strong>за</strong> он<strong>и</strong> су непосредно ука<strong>за</strong>л<strong>и</strong> на могућност<strong>и</strong> <strong>и</strong> стваралачку<br />
снагу народног говора преточеног у <strong>јез<strong>и</strong>к</strong> књ<strong>и</strong>жевног дела. Најчешће<br />
се управо <strong>за</strong>хваљујућ<strong>и</strong> дел<strong>и</strong>ма ов<strong>и</strong>х п<strong>и</strong>саца ствара јез<strong>и</strong>чка форма<br />
која ће, након што прође кроз процесе стандард<strong>и</strong><strong>за</strong>ц<strong>и</strong>је, почет<strong>и</strong> да<br />
функц<strong>и</strong>он<strong>и</strong>ше као књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong> <strong>јез<strong>и</strong>к</strong>.<br />
Изглед једне стран<strong>и</strong>це<br />
псалт<strong>и</strong>ра <strong>и</strong>з 1499,<br />
објављеног у Итал<strong>и</strong>ј<strong>и</strong><br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, д<strong>и</strong>стр<strong>и</strong>буц<strong>и</strong>ја, објављ<strong>и</strong>вање, прерада <strong>и</strong> друга употреба овог ауторског дела <strong>и</strong>л<strong>и</strong> његов<strong>и</strong>х делова у б<strong>и</strong>ло ком об<strong>и</strong>му <strong>и</strong> поступку, укључујућ<strong>и</strong><br />
фотокоп<strong>и</strong>рање, штампање, чување у електронском обл<strong>и</strong>ку, односно ч<strong>и</strong>њење дела доступн<strong>и</strong>м јавност<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>л<strong>и</strong> беж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м путем на нач<strong>и</strong>н кој<strong>и</strong> омогућује појед<strong>и</strong>нцу <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалн<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ступ делу<br />
са места <strong>и</strong> у време које он одабере, без п<strong>и</strong>смене сагласност<strong>и</strong> <strong>и</strong>здавача. Свако неовлашћено кор<strong>и</strong>шћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском <strong>и</strong> сродн<strong>и</strong>м прав<strong>и</strong>ма.<br />
215
Change language