Српски језик и књижевност, читанка за први разред гимназије, Klett
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
скршен ‒ сломљен,<br />
поломљен, ун<strong>и</strong>штен<br />
стагн<strong>и</strong>рат<strong>и</strong> ‒ не<br />
напредоват<strong>и</strong>, стат<strong>и</strong>/стајат<strong>и</strong> у<br />
развоју<br />
свргнут<strong>и</strong> ‒ ск<strong>и</strong>нут<strong>и</strong>, збац<strong>и</strong>т<strong>и</strong><br />
с власт<strong>и</strong><br />
Краљ М<strong>и</strong>лут<strong>и</strong>н, фреска<br />
<strong>и</strong>з манаст<strong>и</strong>ра Грачан<strong>и</strong>ца,<br />
14. век<br />
<strong>и</strong> како показује једно сачувано п<strong>и</strong>смо, оштро нападао Саву. […] Нов<strong>и</strong><br />
краљ Влад<strong>и</strong>слав, ожењен бугарском пр<strong>и</strong>нцезом, владао је ослањајућ<strong>и</strong> се на<br />
Бугарску која је у то време б<strong>и</strong>ла најмоћн<strong>и</strong>ја држава на Балкану. Ал<strong>и</strong> када је<br />
моћ Бугарске услед татарске <strong>и</strong>нваз<strong>и</strong>је скршена, дошло је до нове промене<br />
на српском престолу <strong>и</strong> краљ је постао трећ<strong>и</strong>, најмлађ<strong>и</strong> брат Урош I, кој<strong>и</strong> је<br />
најдуже <strong>и</strong> најбоље владао, па су га <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>чар<strong>и</strong> назвал<strong>и</strong> Вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong>м. […]<br />
Пер<strong>и</strong>од од Немањ<strong>и</strong>н<strong>и</strong>х Ђурђев<strong>и</strong>х Ступова, ж<strong>и</strong>воп<strong>и</strong>сан<strong>и</strong>х око 1175.<br />
до манаст<strong>и</strong>ра Градац, <strong>за</strong>дужб<strong>и</strong>не краљ<strong>и</strong>це Јелене, под<strong>и</strong>гнутог око 1275,<br />
представља прв<strong>и</strong> вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> век у <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> српске уметност<strong>и</strong>, пре свега<br />
арх<strong>и</strong>тектуре <strong>и</strong> сл<strong>и</strong>карства. Врхунац арх<strong>и</strong>тектуре овог доба је Немањ<strong>и</strong>на<br />
Студен<strong>и</strong>ца. Иако су остал<strong>и</strong> манаст<strong>и</strong>р<strong>и</strong>, <strong>и</strong>зграђен<strong>и</strong> све до М<strong>и</strong>лут<strong>и</strong>новог<br />
доба, б<strong>и</strong>л<strong>и</strong> <strong>и</strong>зузетне арх<strong>и</strong>тектонске лепоте, не могу се поред<strong>и</strong>т<strong>и</strong> са<br />
Студен<strong>и</strong>цом. Ал<strong>и</strong> у сл<strong>и</strong>карству настављен је успон <strong>за</strong>почет студен<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м<br />
фрескама (1208/9) <strong>и</strong> управо је у овом пер<strong>и</strong>оду, када је Срб<strong>и</strong>ја пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong><br />
стагн<strong>и</strong>рала, старо српско сл<strong>и</strong>карство дост<strong>и</strong>гло врхунац у свом разв<strong>и</strong>тку<br />
тако да се о овом времену може говор<strong>и</strong>т<strong>и</strong> као златном добу у <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ј<strong>и</strong><br />
нашег фрескосл<strong>и</strong>карства. У то време под<strong>и</strong>гнут<strong>и</strong> су манаст<strong>и</strong>р<strong>и</strong> с најлепш<strong>и</strong>м<br />
фрескама: М<strong>и</strong>лешева код Пр<strong>и</strong>јепоља, <strong>за</strong>дужб<strong>и</strong>на краља Влад<strong>и</strong>слава, Морача<br />
бл<strong>и</strong>зу Колаш<strong>и</strong>на, <strong>за</strong>дужб<strong>и</strong>на кне<strong>за</strong> Стефана, с<strong>и</strong>на Вукановог, Храм свет<strong>и</strong>х<br />
апостола у Пећ<strong>и</strong>, <strong>за</strong>дужб<strong>и</strong>на арх<strong>и</strong>еп<strong>и</strong>скопа Арсен<strong>и</strong>ја <strong>и</strong> Сопоћан<strong>и</strong> код Новог<br />
Па<strong>за</strong>ра, <strong>за</strong>дужб<strong>и</strong>на краља Уроша I. Фреске у та чет<strong>и</strong>р<strong>и</strong> манаст<strong>и</strong>ра <strong>за</strong>једно<br />
са студен<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>м фрескама уч<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ле су XIII век највећ<strong>и</strong>м веком у <strong>и</strong>стор<strong>и</strong>ј<strong>и</strong><br />
нашег сл<strong>и</strong>карства. […]<br />
Централна л<strong>и</strong>чност на пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чкој сцен<strong>и</strong> Срб<strong>и</strong>је у то доба б<strong>и</strong>о је млађ<strong>и</strong><br />
с<strong>и</strong>н краља Уроша I, краљ Стефан Урош II М<strong>и</strong>лут<strong>и</strong>н (1282–1321). Он је<br />
б<strong>и</strong>о не<strong>и</strong>мар пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чке <strong>и</strong> економске моћ<strong>и</strong> државе, <strong>и</strong> као највећ<strong>и</strong> град<strong>и</strong>тељ<br />
међу наш<strong>и</strong>м стар<strong>и</strong>м владар<strong>и</strong>ма посредно <strong>за</strong>служан <strong>и</strong> <strong>за</strong> њен уметн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong><br />
процват. За његову улогу <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>кат<strong>и</strong>вна је <strong>и</strong> једна неповољна околност: он<br />
н<strong>и</strong>је б<strong>и</strong>о јед<strong>и</strong>н<strong>и</strong> владар у земљ<strong>и</strong>. У том пер<strong>и</strong>оду Срб<strong>и</strong>ја је <strong>и</strong>мала два краља,<br />
Драгут<strong>и</strong>на <strong>и</strong> М<strong>и</strong>лут<strong>и</strong>на. Најпре је на власт <strong>и</strong> то нас<strong>и</strong>лн<strong>и</strong>м путем дошао<br />
Стефан Драгут<strong>и</strong>н пошто је уз помоћ Мађара свргнуо свог оца Уроша.<br />
Б<strong>и</strong>о је то ч<strong>и</strong>н кој<strong>и</strong> је на<strong>и</strong>шао на неодобравање у земљ<strong>и</strong>, прот<strong>и</strong>в тога су<br />
б<strong>и</strong>ле <strong>и</strong> црква <strong>и</strong> краљ<strong>и</strong>ца мајка Јелена. Владав<strong>и</strong>на новог краља, <strong>за</strong>почета<br />
у тако несрећн<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>л<strong>и</strong>кама, б<strong>и</strong>ла је праћена неуспес<strong>и</strong>ма у ратовању с<br />
В<strong>и</strong><strong>за</strong>нт<strong>и</strong>јом <strong>и</strong> окончана л<strong>и</strong>чном несрећом владаревом: после пада с коња<br />
слом<strong>и</strong>о је ногу што је схват<strong>и</strong>о као божју казну <strong>за</strong> грех поч<strong>и</strong>њен према<br />
оцу. После шестогод<strong>и</strong>шње владав<strong>и</strong>не (1276–1282) одрекао се власт<strong>и</strong><br />
у кор<strong>и</strong>ст свог млађег брата. Задржао је само северне област<strong>и</strong> Срб<strong>и</strong>је<br />
кој<strong>и</strong>ма је његов таст, мађарск<strong>и</strong> краљ, додао простране поседе на својој<br />
188<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, д<strong>и</strong>стр<strong>и</strong>буц<strong>и</strong>ја, објављ<strong>и</strong>вање, прерада <strong>и</strong> друга употреба овог ауторског дела <strong>и</strong>л<strong>и</strong> његов<strong>и</strong>х делова у б<strong>и</strong>ло ком об<strong>и</strong>му <strong>и</strong> поступку, укључујућ<strong>и</strong><br />
фотокоп<strong>и</strong>рање, штампање, чување у електронском обл<strong>и</strong>ку, односно ч<strong>и</strong>њење дела доступн<strong>и</strong>м јавност<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>л<strong>и</strong> беж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м путем на нач<strong>и</strong>н кој<strong>и</strong> омогућује појед<strong>и</strong>нцу <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалн<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ступ делу<br />
са места <strong>и</strong> у време које он одабере, без п<strong>и</strong>смене сагласност<strong>и</strong> <strong>и</strong>здавача. Свако неовлашћено кор<strong>и</strong>шћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском <strong>и</strong> сродн<strong>и</strong>м прав<strong>и</strong>ма.
Change language