Српски језик и књижевност, читанка за први разред гимназије, Klett
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
• Пек<strong>и</strong>ћ, Бор<strong>и</strong>слав (1930−1992), п<strong>и</strong>сац, драматург <strong>и</strong> сценар<strong>и</strong>ста, један од најзначајн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х српск<strong>и</strong>х<br />
књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>ка 20. века. Свој<strong>и</strong>м прв<strong>и</strong>м романом Време чуда (1965) <strong>и</strong><strong>за</strong>звао је вел<strong>и</strong>ко <strong>и</strong>нтересовање<br />
ч<strong>и</strong>талачке јавност<strong>и</strong>. Потом објављује романе Ходочашће Арсен<strong>и</strong>ја Његована (1970), Златно руно<br />
(1978–1986), Бесн<strong>и</strong>ло (1983), новеле Одбрана <strong>и</strong> последњ<strong>и</strong> дан<strong>и</strong> (1977) <strong>и</strong> Успење <strong>и</strong> суноврат Икара<br />
Губелк<strong>и</strong>јана (1975). Доб<strong>и</strong>тн<strong>и</strong>к је НИН-ове награде, награде Удружен<strong>и</strong>х <strong>и</strong>здавача <strong>и</strong> Његошеве<br />
награде. Аутор је сценар<strong>и</strong>ја <strong>за</strong> ф<strong>и</strong>лм Дан четрнаест<strong>и</strong>, кој<strong>и</strong> је представљао Југослав<strong>и</strong>ју на ф<strong>и</strong>лмском<br />
фест<strong>и</strong>валу у Кану. Б<strong>и</strong>о је доп<strong>и</strong>сн<strong>и</strong> члан САНУ <strong>и</strong> <strong>и</strong>стакнут<strong>и</strong> члан мног<strong>и</strong>х удружења књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>ка <strong>и</strong><br />
ф<strong>и</strong>лмск<strong>и</strong>х уметн<strong>и</strong>ка.<br />
• Петрарка, Франческо (1304–1374), <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанск<strong>и</strong> песн<strong>и</strong>к, рођен је у Тоскан<strong>и</strong>. Прослав<strong>и</strong>о га је<br />
Канцон<strong>и</strong>јер, зб<strong>и</strong>рка љубавн<strong>и</strong>х песама на народном <strong>јез<strong>и</strong>к</strong>у п<strong>и</strong>сан<strong>и</strong>х у форм<strong>и</strong> сонета, а настал<strong>и</strong>х<br />
поводом песн<strong>и</strong>кове вел<strong>и</strong>ке љубав<strong>и</strong> према Лаур<strong>и</strong>. Петрарк<strong>и</strong>но <strong>и</strong>ме постало је популарно међу<br />
млад<strong>и</strong>м п<strong>и</strong>сц<strong>и</strong>ма, па су он<strong>и</strong>, <strong>и</strong>нсп<strong>и</strong>р<strong>и</strong>сан<strong>и</strong> његовом поез<strong>и</strong>јом, форм<strong>и</strong>рал<strong>и</strong> песн<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> покрет, познат<br />
под наз<strong>и</strong>вом петрарк<strong>и</strong><strong>за</strong>м. Највећ<strong>и</strong> део Петрарк<strong>и</strong>ног опуса нап<strong>и</strong>сан је на лат<strong>и</strong>нском <strong>јез<strong>и</strong>к</strong>у.<br />
• Петров<strong>и</strong>ћ, Горан (1961), српск<strong>и</strong> про<strong>за</strong><strong>и</strong>ста <strong>и</strong> редовн<strong>и</strong> члан САНУ. Рођен је у Краљеву. Објав<strong>и</strong>о<br />
је књ<strong>и</strong>гу кратке прозе Савет<strong>и</strong> <strong>за</strong> лакш<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>вот (1989), роман Атлас оп<strong>и</strong>сан небом (1993),<br />
зб<strong>и</strong>рку пр<strong>и</strong>поведака Острво <strong>и</strong> околне пр<strong>и</strong>че (1996), романе Опсада цркве Светог Спаса (1997) <strong>и</strong><br />
С<strong>и</strong>тн<strong>и</strong>чарн<strong>и</strong>ца „Код срећне руке” (2000), зб<strong>и</strong>рку пр<strong>и</strong>поведака Бл<strong>и</strong>жњ<strong>и</strong> (2002), зб<strong>и</strong>рку <strong>и</strong><strong>за</strong>бране<br />
кратке прозе Све што знам о времену (2003), драму Скела (2004), к<strong>и</strong>но-новелу Испод таван<strong>и</strong>це<br />
која се љуспа (2010). Његов<strong>и</strong> роман<strong>и</strong> објављен<strong>и</strong> су у преводу на руск<strong>и</strong>, француск<strong>и</strong>, <strong>и</strong>тал<strong>и</strong>јанск<strong>и</strong>,<br />
шпанск<strong>и</strong>, пољск<strong>и</strong> <strong>и</strong> бугарск<strong>и</strong> <strong>јез<strong>и</strong>к</strong>. Доб<strong>и</strong>тн<strong>и</strong>к је мног<strong>и</strong>х књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>х пр<strong>и</strong>знања, међу кој<strong>и</strong>ма су<br />
НИН-ова награда, Просвет<strong>и</strong>на награда, награда „Меша Сел<strong>и</strong>мов<strong>и</strong>ћ”, В<strong>и</strong>талова награда.<br />
• Попа, Васко (1922–1991) рођен је у Гребенцу, а умро у Београду. Студ<strong>и</strong>рао је у Београду, Бечу <strong>и</strong><br />
Букурешту, а д<strong>и</strong>плом<strong>и</strong>рао је на романској груп<strong>и</strong> Ф<strong>и</strong>лозофског факултета у Београду. Представн<strong>и</strong>к<br />
је послератне авангарде у српској књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong>. За своју прву зб<strong>и</strong>рку песама Кора (1953) доб<strong>и</strong>ја<br />
„Бранкову награду”. Након тога објављује <strong>и</strong> зб<strong>и</strong>рке: Непоч<strong>и</strong>н поље (1956), Споредно небо (1968),<br />
Успрaвнa земљa (1972), Вучјa со (1975), Кућa нaсред друмa (1975), Ж<strong>и</strong>во месо (1975), Рез (1981), кaо<br />
<strong>и</strong> ц<strong>и</strong>клус песaмa Мaлa кут<strong>и</strong>јa (1984) <strong>и</strong> део будуће зб<strong>и</strong>рке Гвозден<strong>и</strong> сaд, коју н<strong>и</strong>кaд н<strong>и</strong>је доврш<strong>и</strong>о.<br />
Б<strong>и</strong>о је <strong>и</strong> уредн<strong>и</strong>к <strong>и</strong>здавачког предузећа Нол<strong>и</strong>т. Пр<strong>и</strong>ред<strong>и</strong>о је антолог<strong>и</strong>је: Од злата јабука (1958),<br />
Урнебесн<strong>и</strong>к (1960), Поноћно сунце (1962).<br />
• Рабле, Франсоа (око 1494–1553), прв<strong>и</strong> вел<strong>и</strong>к<strong>и</strong> француск<strong>и</strong> про<strong>за</strong><strong>и</strong>ста <strong>и</strong> један од најзначајн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х<br />
представн<strong>и</strong>ка француске ренесансе. Б<strong>и</strong>о је познавалац ант<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>х <strong>јез<strong>и</strong>к</strong>а <strong>и</strong> пр<strong>и</strong>родн<strong>и</strong>х наука, а<br />
проучавао је <strong>и</strong> ботан<strong>и</strong>ку, арх<strong>и</strong>тектуру <strong>и</strong> археолог<strong>и</strong>ју. Рад<strong>и</strong>о је као лекар <strong>и</strong> професор анатом<strong>и</strong>је.<br />
Његово ж<strong>и</strong>вотно дело је духов<strong>и</strong>т<strong>и</strong> роман Гаргантуа <strong>и</strong> Пантагруел.<br />
• Радов<strong>и</strong>ћ, Душан (1922–1984) б<strong>и</strong>о је посебно посвећен л<strong>и</strong>рској поез<strong>и</strong>ј<strong>и</strong> <strong>за</strong> децу. Међу одрасл<strong>и</strong>м<br />
ч<strong>и</strong>таоц<strong>и</strong>ма уж<strong>и</strong>вао је вел<strong>и</strong>ку популарност као афор<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чар, а добронамерн<strong>и</strong> хумор, ведр<strong>и</strong>на <strong>и</strong><br />
ж<strong>и</strong>вотн<strong>и</strong> опт<strong>и</strong>м<strong>и</strong><strong>за</strong>м основне су одл<strong>и</strong>ке његовог стваралаштва. Бав<strong>и</strong>о се <strong>и</strong> нов<strong>и</strong>нарством. Аутор је<br />
једне од наш<strong>и</strong>х најслушан<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>х рад<strong>и</strong>јск<strong>и</strong>х ем<strong>и</strong>с<strong>и</strong>ја св<strong>и</strong>х времена Београде, добро јутро. Најпознат<strong>и</strong>је<br />
Радов<strong>и</strong>ћеве књ<strong>и</strong>ге су Поштована децо (1954), Пр<strong>и</strong>чам т<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>чу (1963), Плав<strong>и</strong> жакет (1983). Аутор<br />
је познате дечје рад<strong>и</strong>о-драме Капетан Џон П<strong>и</strong>плфокс.<br />
• Ра<strong>и</strong>чков<strong>и</strong>ћ, Стеван (1928–2007), савремен<strong>и</strong> српск<strong>и</strong> песн<strong>и</strong>к, аутор двадесет зб<strong>и</strong>рк<strong>и</strong> песама, седам<br />
књ<strong>и</strong>га <strong>за</strong> децу <strong>и</strong> некол<strong>и</strong>ко књ<strong>и</strong>га есеја. Поред песн<strong>и</strong>чког <strong>и</strong> есеј<strong>и</strong>ст<strong>и</strong>чког рада, Ра<strong>и</strong>чков<strong>и</strong>ћ је б<strong>и</strong>о<br />
уредн<strong>и</strong>к водећ<strong>и</strong>х часоп<strong>и</strong>са <strong>и</strong>з област<strong>и</strong> књ<strong>и</strong>жевност<strong>и</strong> <strong>и</strong> културе, као <strong>и</strong> успешан превод<strong>и</strong>лац. За своје<br />
стваралаштво некол<strong>и</strong>ко пута је награђ<strong>и</strong>ван најугледн<strong>и</strong>ј<strong>и</strong>м књ<strong>и</strong>жевн<strong>и</strong>м <strong>и</strong> друштвен<strong>и</strong>м пр<strong>и</strong>знањ<strong>и</strong>ма.<br />
288<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, д<strong>и</strong>стр<strong>и</strong>буц<strong>и</strong>ја, објављ<strong>и</strong>вање, прерада <strong>и</strong> друга употреба овог ауторског дела <strong>и</strong>л<strong>и</strong> његов<strong>и</strong>х делова у б<strong>и</strong>ло ком об<strong>и</strong>му <strong>и</strong> поступку, укључујућ<strong>и</strong><br />
фотокоп<strong>и</strong>рање, штампање, чување у електронском обл<strong>и</strong>ку, односно ч<strong>и</strong>њење дела доступн<strong>и</strong>м јавност<strong>и</strong> ж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м <strong>и</strong>л<strong>и</strong> беж<strong>и</strong>чн<strong>и</strong>м путем на нач<strong>и</strong>н кој<strong>и</strong> омогућује појед<strong>и</strong>нцу <strong>и</strong>нд<strong>и</strong>в<strong>и</strong>дуалн<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>ступ делу<br />
са места <strong>и</strong> у време које он одабере, без п<strong>и</strong>смене сагласност<strong>и</strong> <strong>и</strong>здавача. Свако неовлашћено кор<strong>и</strong>шћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском <strong>и</strong> сродн<strong>и</strong>м прав<strong>и</strong>ма.
Change language