Aperto nuovo - broj 8

008/INTERVJU
formiranje estetskih kvaliteta,
bilo muzičkih, bilo životnih.
No, i pored toga, zadvljujuće
je koliko mladih je spremno
da se istinski posveti muzici,
da se okupi oko stvaranja
dobre predstave, na primer, u
Akademskom pozorištu ili da
se posveti negovanju izvorne
muzike, horskom pevanju
i sl. Dakle, kvalitetna muzika
se može održati, ali, takođe,
smatram da je potrebna mnogo
veća podrška na svim nivoima
‒ od lokalnih vlasti i Ministarstva
kulture do svih oblika
medija i društvenih aktivnosti.
Poslednju monografiju posvetili
ste muzici Roma. Šta Vas je navelo
da se time bavite i kakva
je slika romske muzike u Nišu
danas?
Romsku muziku volim oduvek,
a da bi se ona shvatila, potrebno
je upoznati njihovu dušu,
običaje, način života. Pored
toga, muziku Roma odlikuju
fleksibilnost i varijabilnost, što
je čini sasvim specifičnom, a
rad na terenu veoma zanimljivim
i nepredvidivim. To me je
inspirisalo za pisanje monografije
Muzička praksa Roma u
Nišu na početku 21. veka, koja
je podržana od Ministarstva
kulture i informisanja Republike
Srbije. Sagledavajući romsku
muziku u Nišu, uočila sam da
ona egzistira u veoma različitim
vidovima, te se o njoj može
govoriti kao o multikulturalnoj,
multižanrovskoj, ali takođe, i
inoviranoj muzičkoj praksi. Muzika
ima važnu ulogu u svakodnevnom
životu Roma, ali i u posebnim
prilikama; ona se odvija
u skladu sa trendovima, bilo da
je reč o novokomponovanoj
narodnoj pesmi ili hip-hopu, uz
skroman broj izuzetaka, ona je
velikim delom povezana sa in-