Aperto nuovo - broj 8

088/ORIGINALI
odnosa se ne uzima u obzir prosečna ocena tokom
studija, postignuti rezultati, niti znanje i stručnost
koje posedujemo. Umetnička škola „Stevan Mokranjac“
je prva škola u kojoj sam dobio šansu za
obavljanje posla u struci i moram da kažem da mi
je veoma drago zbog toga. Zahvaljujući direktorki
koja je pored mene pružila šansu i drugim mladim
diplomiranim umetnicima, imamo veoma „osvežen“
profesorski kadar od kojih su svi koncertno
aktivni i angažovani u kulturnom životu Negotina.
Zajedničkim snagama, konstantno organizujemo
koncerte i javne nastupe, na kojima nastupamo i
mi i naši učenici. Pored toga, dobro dođe razmena
iskustava, budući da smo studirali na različitim fakultetima.
Što se grada tiče, moram da pohvalim i
grad i institucije kulture, jer se neprekidno zalažu
da obogate kulturni život Negotina. Posebno bih
pohvalio odnegovanu publiku, koja velikim odzivom
podržava gotovo sve kulturne manifestacije ovoga
grada. Ipak je Negotin grad našeg čuvenog Stevana
Mokranjca i taj duh se itekako oseća. Naročito
tokom „Mokračnjevih dana“, na kojima sam prošle
godine imao čast da nastupim u kamernom duu
sa kolegenicom čelistkinjom Vesnom Garabantin.
Mogu da kažem da sam bio oduševljen brojem gledalaca,
posebno zato što je bilo mnogo dece i mladih,
koji su sa pažnjom ispratili naš nastup.
Gde sebe vidite u narednom periodu na profesionalnom
planu?
Što se tiče klasične muzike, u poslednje vreme
intezivno razmišljam o nastavku svog obrazovanja.
Mnogo je stvari koje sam naučio i primenio
kako u svojoj inerpretaciji, tako i u radu sa svojim
učenicima, ali uviđam da postoji mnogo toga
što bih mogao i što treba da naučim. U poslednje
vreme upoznao sam neke izvanredne ljude koji
su me zainteresovali za stvari kojima se nisam
dovoljno posvetio do sada. Takođe, mislim da su
me upravo razna iskustva u sviranju različitih
muzičkih žanrova učinila zrelijim izvođačem, te
sam samim tim dorastao novim izazovima, koji
su mi ranije delovali nedostižno.
Pre par godina, kada sam počeo da se bavim
pedagoškim radom, pala mi je jedna interesantna
ideja na pamet. Veoma brzo sam uvedio koliko je
za učenike bitno da ono što sviraju mogu i da
čuju, te je tokom interakcije sa njima na mojim
časovima harmonika gotovo uvek u mojim rukama.
Na žalost, veliki broj mojih kolega, iz gore
pomenutih razloga, nije u sviračkoj formi, čak ni
toliko, da mogu interpretirati kompozicije predviđene
za napredne učenike nižih razreda muzičke
škole. Zato sam jedno vreme krenuo sa snimanjem
video zapisa kompozicija predviđenih za
nižu muzičku školu na harmonici, kako bi deci uz
pomoć Youtube kanala omogućio da čuju kako
pravilno treba interpretirati kompozicije koje svi-