Aperto nuovo - broj 8

048/
Što se različitih žanrova tiče, što ih više znate to
bolje. Svi mi smo kombinacija onoga što smo upili,
pa sada manifestujemo. Što bi mila majka rekla: ”The
man speaks the same self in everything he does.”
Komponovali ste i primenjenu muziku, koja podrazumeva
interakciju sa drugim umetnostima.
Film, pozorište, kakva su vaša zapažanja?
Primenjena muzika je posebna kategorija. Kada
sam bio mlađi maštao sam da će mi to biti profesija,
zapravo i ne znajući šta to znači. Bilo da je
u pitanju komponovanje za film ili pozorište, kompozitorova
uloga je da na najobolji mogući način
doprinese ideji režisera. Jedna scena može imati
jedno značenje uz jednu muzičku pratnju, a totalno
drugo značenje uz drugu muzičku pratnju. Režiser
je taj koji bira, ne kompozitor. Tako da se uloga
kompozitora u kontekstu primenjene muzike vrlo
često svodi na izvođača muzičkih radova i u tom
poslu ima veoma malo kreativne slobode, naročito,
ako režiser nije upućen u muziku, a osuđeni ste na
njegovu ideju, ukus i estetiku. Jedan profesor iz
Amerike nam je rekao kako je Penderecki izjavio
nešto tipa: „Nemojte se baviti filmskom muzikom,
to će vam pojesti dušu“. Mislim da je mislio baš na
ovo što sam spominjao.
Sećam se nastajanja mjuzikla „Mr. Dolar“ u Pozorištu
na terazijama. Režiser je bio Vladimir Lazić,
kompozitor Nino Ademović, koreograf Milica Cerović.
Moja uloga je bila da orkestriram ceo mjuzikl
i dokomponujem tri numere koje su falile. Sećam
se susreta sa Vladom Lazićem vezano za početak
drugog čina. Imali smo tekst na koji je trebalo
iskomponovati nešto po određenom modelu (u
ovom slučaju pesma „Kad su vrata škripnula“). Bilo
mi je jako zanimljivo da te različite ideje spojim u
nešto novo, a da u okviru toga takođe iskoristim i
određene lajtmotive na što prirodniji način. Da ništa
ne deluje kao da je na silu. Zatim rad sa glumcima,
od pronalaženja odgovarajućeg tonaliteta do
rada na samom pevanju. I onda nakon svega toga
finalne korekcije sa koreografom. Negde se nešto
skrati zbog koreografije, negde produži, negde
akcentuje itd. Pronalaženje te srednje vrednosti
i uloga posledenjeg „filtera“ pre javnog izvođenja
pred publikom, bila mi je jako dragoceona škola.
Ako sutra budem hteo da postavljam svoj balet ili
operu, iskustvo koje sam stekao radeći na mjuziklu
„Mr. Dolar“ bi bilo od velikog značaja.
Često dobijate porudžbine i s obzirom na to da
one podrazumevaju barem minimalna ogra-