Aperto nuovo - broj 8

042/ AN FACE
Muzika Vas je zaintrigirala još u detinjstvu i
sledio je veliki uspon u vašem umetničkom razvoju,
koji vas je doveo do izuzetno priznatog
umetnika danas. Koji momenat, zvučni element
ili doživljaj vas je tako zauvek omađijao?
Sećam se da sam od najranijeg detinjstva voleo
da slušam muziku. Jedne godine je otac došao iz
Švajcarske i montirao svoje studijske sprave u kuhinju.
Ja bih seo za sto, ispred mene bi bio kasetofon
ili magnetofon, i satima bih zagledan u jednu
tačku sedeo tu i slušao muziku. Svačega je tu bilo,
u to vreme verovatno najviše tatinih pesama. Što
se tiče klasične muzike prvi put sam „prostrujio“ od
prvog stava Mocartove Male noćne muzike. Svaki
put kada bi mi je pustili, ja bih uzeo moju malu
drvenu stolicu i počeo da jurim po stanu gurajući
je po tepihu ispred sebe. Takođe pamtim temu iz
finala Labudovog jezera Čajkovskog, koja me je na
prvo slušanje omađijala do dana današnjeg.
Gitara je vaša prva muzička ljubav. Koju vrstu
muzike ste najradije svirali u počecima i koje
pesme su vam bile najdraže?
U tadašnjim okolnostima gitara je bila jedini spas.
Bio sam u poseti ocu u Švajcarskoj u Hindelbanku,
seocetu blizu grada Berna. On je imao posla u svom
studiju, a ja sam bio uglavnom u drugoj prostoriji
sâm, sa jako malo opcija za kvalitetno trošenje
vremena. Gitara je bila slamka spasa i tih par meseci
se nisam odvajao od nje. Prva i najteža pesma
za naučiti bila je „The house of the rising sun“ od
grupe The Animals. Po svaku cenu sam želeo da
naučim da je sviram žmureći u tempu. Sledeća
je bila „Long train running“ od grupe The Doobie
Brothers, a nakon njih jedan, jedini i neponovljivi
Jimi Hendrix kroz pesme „Hay Joe“ i „Stone free“.
Takođe je te godine grupa Guns n’ Roses objavila
svoj dupli album Use Your Illusion, koji je takođe
imao ozbiljan uticaj na moje muzičke početke. Čak
je vrlo moguće da mi je prvi idol ikada zapravo bio
Sleš (gitarista iz GNR), pre svih gore pomenutih.
Pored kompozitora i dirigenta, poznati ste i kao
multi instrumentalista. Osim gitare, koje još instrumente
svirate i u kojim prilikama?
Gitara, bas, bubanj (perkusije) i klavir (klavijature)
su instrumenti kojima dovoljno vladam, tako da
mogu da kvalitetno snimim ideje koje zamislim. Ima
mnogo instrumenata koji funkcionišu po sličnom
principu, te ako znate jedan dobro, velike su šanse
da ćete se snaći i na drugim instrumentima iz iste
grupe (žičani trzalački na primer: gitara, mandolina,
mandola, buzuki, ukulele, bendžo, saz).
Kada sam počinjao da sviram, u okviru pomenute
posete ocu, na raspolaganju mi je bio studio preko
puta njegovog, sa mnogo instrumenata, tako da
sam još tada počeo da se interesujem i za druge
instrumente, pored gitare. No svakako je gitara instrument
kojim najbolje vladam i moj najiskreniji, i
najdirektniji način da se izrazim kroz muziku.
Kada se u vama javila želja za muzičkim stvaralaštvom?
Koja je bila vaša prva kompozicija i da
li je imala bitan uticaj na kasnije stvaralaštvo?
Prve kompozicije su bile klavirske minijature
pisane u trećem razredu srednje muzičke škole,
u periodu kada sam otkrio i zavoleo Šopena. Tada
sam zapravo zavoleo klasičnu muziku koja mi je
do tada bila dosadna i nimalo vredna pažnje za
razliku od džeza, bluza i roka. Prva zvanična kompozicija
od koje računam svoj umetnički opus je
Svita za klavir sa prve godine studija. U njoj se
nalazi po zrno svega što me je tada muzički interesovalo
i što sam studirajući upijao (Messiaen,
Ravel, Prokofiev, Pat Metheny, Bartok i drugi).
Čak mi se čini da sam u toj sviti više i hrabrije istraživao
neke stvari nego u nekim kasnijim kompozicijama.
Šta nejčešće budi kompozitora u vama? Ljudi,
događaji, specifični zvuci, slike...?
Inspiracija može biti bilo šta. Nekada su ideje čisto
muzičke, nekada su inspirisane eksternim sadržajem
(knjiga, slika, događaj), a nekad se ekserni
sadržaj i muzika paralelno razvijaju i međusobno
interaktivno izgrađuju (ukoliko sam ja i autor teksta
kao u kompozicijama Idi vidi dedu, Sejo Sajo, Mačkonja,
Mesečeva kći).
Kada bi na početku komponovanja imao problem
da nastavim (ili započnem), pokojni profesor Trajković
bi rekao: “Nekad su prsti pametniji od glave”.
Muzičke ideje na početku komponovanja često
dolaze niotkud, svirajući, bez razmišljanja. Moja
klavirska svita sa prve godine fakulteta je nastala
takvim sistemom rada. Sastoji se od pet karakterno