Aperto nuovo - broj 8

IVAN FLORIJANC/059
želja za znanjem i sveukupnim razvojem, slobodno
i kreativno druženje sa profesorima i sa internacionalnim
školskim koleginicama i kolegama, muzički i
kulturni život kosmopolitskog profila i samoga grada
Rima…, sve mi je to bilo kao kada pošalju miša da
čuva sir... Nije se zahtevalo samo racionalno filogenetsko
studiranje evropske muzike, nego je trebalo
praktično uraditi kompozicije različitih stilskih oblika
i vrste od renesanse pa nadalje, npr. motet u stilu
Palestrine komponovan na gregorijansku temu,
klavirski ili orguljski preludijum i fuga u baroknom,
romantičnom ili savremenom stilu, sonate i oblici
romantike, vokalno instrumentalne mise i kantate
i na kraju vokalno-instrumentalni oratorijum u
sopstvenom kompozitorskom stilu. Razume se,
većina nastave se izvodila individualno ili u malim
grupama, gde se sa profesorima radilo u terminima
i po više sati. Veoma sam zahvalan baš takvom
pristupu i profesorima, koji su bili profesionalno
ozbiljni, temeljni, a ujedno ljudski jednostavni, na
neki način ‘roditeljsko-prijateljski’. Svi ispiti su bili
po onom starom načinu: u obliku klauzure od po
osam, deset, dvanaest sati... do jednog ili čak i do
dva dana ispitnog “karantinskog zatvora” u zavisnosti
od predmeta. Na tim temeljima – ljudskim
i stručno-umetničkim – tražio sam i kasnije svoj
stvaralački razvojni put, do danas.
nestaju, a poznata je ona smešna izreka kako tri
Slovenca formiraju četvoroglasni hor... Humanističke
studije i muzičko obrazovanje kasnije sam
nastavio i produbio na studijama u Italiji, u Rimu,
gde sam diplomirao iz gregorijanskog korala i kompozicije,
a zatim sam tamo i magistrirao kompoziciju.
Sistem studiranja i akademski ambient bili
su mi jako interesantni i stimulativni: na Muzičkom
institutu Pontificio Istituto di Musia Sacra (PIMS)
ostvario sam kontakte i stekao iskustva u stvaralačkoj
i istraživačkoj atmosferi, poput Platonove
Akademije za vreme, kada je predsednik PIMSa bio
dr. G. Baroffio. Spoznaja, da znam da ništa ne znam,
Postoji li nešto omiljeno u vašem kompozitorskom
opusu?
Nerado pričam o svojim delima i kritičan sam prema
njima, kao da su mi na neki način deca... Komponujem
svesno jezikom kompozitora, koji želi komunicirati
sa ljudima na razumljiv način, jer želim
da unesem nešto harmonije u svet, u kojem sada
živimo. Bliska mi je polifona logika stvaranja, znači
polazeći od tematike i njene motivske obrade sa
ciljem da postane misao, koja semantički komunicira
sa savremenicima svih nivoa i obrazovanja, i
posebno je važno da se takva komunikacija odvija
na razumljiv način za svakoga. Baš zato, svesno,
ne koristim tehničke i ekstremno zvučne efekte,
niti želim “stvarati” vlastiti jezik. Da li je logično
da, ako želim nekome nešto reći, ja onda od njega
tražim da on nauči moj jezik? Ako želim komunicirati
sa Srbima, treba da govorim barem približno
srpski, kao npr. sada u ovom intervjuu…