Aperto nuovo - broj 8

044/AN FACE
Koja Vam je kompozicija posebno draga i zbog
čega?
Moj violinski koncert Magbet, koji sam napisao sa 23
godine i posvetio svojoj majci Ljiljani Bogoev Sedlar
i kumu Milošu Petroviću, koji ga je sa mnom premijerno
izveo u Skupštini grada, u Beogradu 2005. godine.
To je do danas jedno od najozbiljnijih dela koje
sam napisao. Sećam se da su mi pojedini profesori
rekli da od mene nisu očekivali nešto tako ozbiljno.
Koncert je napisan za violinu i simfonijski orkestar,
ima pet stavova i traje 35 minuta. To samo po se
bi ne govori ništa, ali tretman sadržaja, raspored
stavova, dramaturgija, orkestracija, bukvalo svaki
element tog koncerta je daleko zreliji i kompleksniji
nego nešto što bi se moglo očekivati kao prva
orkestarska kompozicija ikada, studenta četvrte godine
studija. Po propozicijama, na četvrtoj godini se
piše nonet u trajanju do 10 minuta. No pored toga
što sam premašio propozicije, akcenat je više bio
na tome kako negó šta. Dosta vremena je oduzela
sama organizacija koncerta. Sećam se da sam prvo
obezbedio prostor i honorare, pa tek onda ozbiljno
pristupio komponovanju. Tada sam znao da je stvar
sigurna i da nema nazad. Komisija nije baš bila
oduševljena kad sam se na ispitu pojavio samo sa
partiturom, bez ikakvog snimka i sa molbom da upis
ocene bude u novembru nakon koncerta. No kako su
prilike za izvođenja retke, pristali su. Nakon koncerta
su svi bili oduševljeni i sutradan na ispitu su me
boleli obrazi od smejanja zbog iskrenih komplimenata
koje sam dobio od svih članova komisije. To je takođe
prvi celovečernji koncert koji sam dirigovao. Na
programu je još bila i Honegerova Letnja pastorala
(pre) i Sibeliusov violinski koncert (posle Magbeta).
Živeli ste, studirali i radili i u Los Anđelesu.
Šta vas je privuklo baš tom gradu i u čemu se
razlikuje život kompozitora i uopšte muzičkog
umetnika u LA i kod nas?
Privukla me je mogućnost da studiram sa čovekom
po imenu Vince Mendosa, koji je jedan od
najboljih aranžera današnjice (Joni Mitchell, Bjork,
Al Jarreau). Kod njega sam učio džez kompoziciju,
a kod njegovog bivšeg profesora klasičnu kompoziciju.
Vince nije držao časove na kampusu, već bih
svake nedelje morao da idem kod njega kući u San-